РЕ­ЧИ ХВА­ЛЕ ЗА ПРО­ГРА­МЕ И ИЗ­ЛО­ЖБЕ Ка­ле­и­до­скоп кул­ту­ре плат­фор­ма за умре­жа­ва­ње умет­ни­ка

По­ред гра­ђа­на, за Ка­ле­и­до­скоп кул­ту­ре и ње­го­ве про­гра­ме и умет­ни­ци има­ју са­мо ре­чи хва­ле.

У не­де­љи ви­зу­ел­не умет­но­сти отво­ре­на је пр­ва то­плот­на ин­тер­ак­тив­на скулп­ту­ра на све­ту, ко­ја је ујед­но и нај­ве­ћа ин­тер­ак­тив­на скулп­ту­ра у Ср­би­ји, под на­зи­вом „Ср­це“ др Ми­ли­ја­не Ко­мад. Ми­ли­ја­на ову скулп­ту­ру опи­су­је као jed­no yинов­ско ср­це ко­је је ту да де­ли љу­бав, кроз ин­тер­ак­ци­ју љу­ди са њим. Што ви­ше љу­ди ди­ра ср­це оно ја­че ку­ца, а што је ма­ње љу­ди око ње­га оно је уса­мље­но и ту­жно.

- Ова ма­ни­фе­ста­ци­ја је из­у­зет­но бит­на због при­ли­ке ко­ја је пру­же­на мла­дим умет­ни­ци­ма. Сви­ђа ми се спој ста­рих и но­вих тех­но­ло­ги­ја ко­ји Ка­ле­и­до­скоп кул­ту­ре пру­жа и ми­слим да сам кон­цепт ова­ко ве­ли­ке и ле­пе ма­ни­фе­ста­ци­је спа­ја ве­лик број раз­ли­чи­тих ге­не­ра­ци­ја и раз­ли­чи­тих љу­ди и сма­трам да тре­ба да по­сто­ји ви­ше ова­квих ма­ни­фе­ста­ци­ја као што је Ка­ле­и­до­скоп кул­ту­ре - ка­же Ми­ли­ја­на Ко­мад.

Не­де­љу ви­зу­ел­не умет­но­сти ове го­ди­не отво­ри­ла је из­ло­жба фо­то­гра­фи­ја мла­дог фо­то­гра­фа Вла­ди­ми­ра Ве­лич­ко­ви­ћа ко­ја пред­ста­вља ре­тро­спек­ти­ву­про­те­клих шест го­ди­на свих про­гра­ма ко­ји су се де­си­ли под ор­га­ни­за­ци­јом Фон­да­ци­је „Но­ви Сад – Европ­ска пре­сто­ни­ца кул­ту­ре”. Вла­ди­мир је за ову из­ло­жбу из­дво­јио 300 ње­му дра­гих и за­ни­мљи­вих фо­то­гра­фи­ја на ко­ји­ма је при­ка­за­но шта се то све де­ша­ва­ло у на­шем гра­ду у про­те­клих шест го­ди­на.

- Ми­слим да је ве­о­ма бит­но да се Ка­ле­и­до­скоп кул­ту­ре одр­жа­ва сва­ке го­ди­не, као и до са­да, за­то што то­ком Ка­ле­и­до­ско­па кул­ту­ре има­мо плат­фор­му на ко­јој мо­гу умет­ни­ци да се умре­жа­ва­ју, да са­ра­ђу­ју, да упо­зна­ју јед­ни дру­ге, као и то да упо­зна­ју рад сво­јих ко­ле­га и да на тај на­чин се ин­спи­ри­шу по­ве­зи­ва­њем раз­ли­чи­тим вр­ста­ма умет­но­сти - ис­ти­че Ве­лич­ко­вић.

Истог да­на у Кул­тур­ној ста­ни­ци Бу­ко­вац отво­ре­на је и из­ло­жба де­ла Алек­сан­дра Ба­ју­но­ви­ћа. Пу­бли­ка Кул­тур­не ста­ни­це Бу­ко­вац до­жи­ве­ла је је­дан са­свим дру­га­чи­ји кон­цепт по­сма­тра­ња из­ло­жбе. По­се­ти­о­ци су то­ком се­дам да­на има­ли при­ли­ку да се су­срет­ну са се­дам мо­ну­мен­тал­них де­ла овог умет­ни­ка, ко­је су се сва­ког да­на сме­њи­ва­ле. На овај на­чин пу­бли­ка је ус­пе­ла де­таљ­но да се упо­зна са по јед­ним ве­ли­чан­стве­ним умет­нич­ким де­лом сва­ког да­на, ко­је је пра­ти­ла за­ни­мљи­ва звуч­на ин­ста­ла­ци­ја до­ча­ра­ва­ју­ћи ат­мос­фе­ру из­ло­же­не сли­ке.

Фото: Приватна архива

- Ка­ле­и­до­скоп кул­ту­ре је ствар­но зна­чај­на ма­ни­фе­ста­ци­ја за овај град, јер укљу­чу­је не са­мо ло­кал­не умет­ни­ке, и не са­мо умет­ни­ке из ре­ги­о­на, не­го и свет­ске умет­ни­ке из свих пет умет­но­сти ко­је Ка­ле­и­до­скоп кул­ту­ре про­мо­ви­ше. Ве­о­ма је бит­но да Но­ви Сад, али и Ср­би­ја уви­ди шта свет све има да пру­жи, али и они да ви­де шта то све Но­ви Сад пру­жа као Европ­ска пре­сто­ни­ца кул­ту­ре - ре­као је Ба­ју­но­вић.

Ди­стрикт је фан­та­стич­на при­ли­ка за умет­ни­ке

Ди­стрикт је ове го­ди­не глав­на ло­ка­ци­ја на ко­јој се одр­жа­ва­ју про­гра­ми Ка­ле­и­до­ско­па кул­ту­ре. У не­де­љи ви­зу­ел­не умет­но­сти ово­го­ди­шњег Ка­ле­и­до­ско­па кул­ту­ре отво­ре­на је ве­ли­ка из­ло­жба ко­ја је за­ми­шље­на као пре­глед нај­зна­чај­ни­јих зби­ва­ња у срп­ској мо­дер­ној умет­но­сти то­ком про­те­клих сто го­ди­на. У пи­та­њу је из­ло­жба „На пу­те­ви­ма срп­ске умет­но­сти 1923 – 2023: Од Ко­њо­ви­ћа до Ма­ри­не Абра­мо­вић“ га­ле­ри­је Бел Арт. Ве­сна Ла­ти­но­вић ис­пред га­ле­ри­је Бел Арт сма­тра да је вр­ло за­ни­мљи­во то што је јед­на ова­ква из­ло­жба иза­шла из окви­ра му­зе­ја и са­да је по­ста­вље­на на ме­сто као што је но­во­сад­ски Ди­стрикт.

- Ди­стрикт је фан­та­стич­на при­ли­ка за умет­ни­ке и ства­ра­о­це раз­ли­чи­тих умет­нич­ких ди­сци­пли­на у Но­вом Са­ду. Про­стор за њи­хо­ва ис­ка­зи­ва­ња ни­је до­во­љан, без об­зи­ра на сву тра­ди­ци­ју и ка­па­ци­те­те ко­је Но­ви Сад тра­ди­ци­о­нал­но има, али је ва­жно да се пра­те то­ко­ви у све­ту. Тран­сфор­ма­ци­ја град­ских че­твр­ти у кул­тур­не про­сто­ре је не­што што је уоби­ча­је­но и ствар­но је Фон­да­ци­ја „Но­ви Сад – Европ­ска пре­сто­ни­ца кул­ту­ре” из­не­ла то не­што што се у Ср­би­ји не ви­ђа че­сто - на­гла­ша­ва Ве­сна Ла­ти­но­вић.

Ди­стрикт је је­дан од нај­ва­жни­јих про­стор­них ле­га­та про­јек­та „Но­ви Сад – Европ­ска пре­сто­ни­ца кул­ту­ре“, сход­но то­ме из­ло­жба фо­то­гра­фи­ја Вла­ди­ми­ра Ве­лич­ко­ви­ћа би­ла је по­ста­вље­на баш у Мен­зи, јед­ном од об­но­вље­них обје­ка­та Ди­стрик­та.

Фото: Е. Ковач

- Ми­слим да је тран­сфор­ма­ци­ја ком­плет­ног Ди­стрик­та фан­та­стич­на и ствар­но је див­но и вр­ло ин­спи­ра­тив­но ви­де­ти ста­ре објек­те ко­ји су са­да пре­у­ре­ђе­ни у не­ком но­вом и мо­дер­ном из­гле­ду али ипак са за­др­жа­ним тим не­ким ста­рим ру­хом - ре­као је Вла­ди­мир Ве­лич­ко­вић.

Ди­зајн не тре­ба да бу­де ре­зер­ви­сан са­мо за ур­ба­не сре­ди­не

Још јед­но од глав­них ме­ста одр­жа­ва­ња про­гра­ма ово­го­ди­шњег Ка­ле­и­до­ско­па кул­ту­ре су кул­тур­не ста­ни­це. За­хва­љу­ју­ћи мре­жи кул­тур­них ста­ни­ца де­цен­тра­ли­зо­ва­на је кул­ту­ра, па са­да ве­ли­ке кул­тур­не до­га­ђа­је мо­же­мо ви­де­ти ши­ром Но­вог Са­да али и у ме­сти­ма као што су Ру­мен­ка и Бу­ко­вац.

- Ја кон­крет­но пре­да­ва­ње др­жим у Кул­тур­ној ста­ни­ци Ру­мен­ка, и ма­ло смо да­ље од цен­тра Но­вог Са­да. Оно што ми се чи­ни да је ја­ко до­бро то је да се про­сто не­ке вр­сте умет­но­сти из­ву­ку из тих ур­ба­них сре­ди­на и да умет­ност, а са­мим тим и ди­зајн, не бу­де ре­зер­ви­сан са­мо за ур­ба­не сре­ди­не. Све ово што ми ра­ди­мо при­па­да мно­го ши­рој по­пу­ла­ци­ју и тре­ба да ин­те­ре­су­је мно­го ши­ру пу­бли­ку - ре­као је Го­ран Еди Та­дић ко­ји је одр­жао пре­да­ва­ње у окви­ру не­де­ље при­ме­ње­не умет­но­сти на ово­го­ди­шњем Ка­ле­и­до­ско­пу кул­ту­ре.

Сла­ви­мир Сто­ја­но­вић Фу­тро та­ко­ђе је био део не­де­ље при­ме­ње­не умет­но­сти Ка­ле­и­до­ско­па кул­ту­ре и том при­ли­ком из­ја­вио је да је он цео свој жи­вот по­све­тио де­ми­сти­фи­ка­ци­ји. Он сма­тра да ка­да је не­што цен­тра­ли­зо­ва­но, огром­на је мо­гућ­ност ми­сти­фи­ка­ци­је. Да ли ми­сти­фи­ка­ци­је та­лен­та, по­ло­жа­ја, зна­ња или не­зна­ња, лов у мут­ном и ма­гла су ако је цен­тра­ли­зо­ва­но.

Фото: В. Величковић

- За­то ми­слим да је су­штин­ска по­тре­ба сва­ког дру­штва да се она раз­ви­ја по ма­њим сре­ди­на­ма јер вр­ло че­сто ди­ја­ман­ти и би­се­ри се та­мо на­ла­зе, у тим не­ким не­про­ве­ре­ним ло­ка­ци­ја­ма од стра­не опет ових ве­ли­ких ба­ге­ра, мо­ра да се ко­па нок­ти­ћи­ма да би пра­ве ства­ри се про­на­шле- за­кљу­чио је Сла­ви­мир Сто­ја­но­вић Фу­тро.

Улаз на про­гра­ме Ка­ле­и­до­ско­па кул­ту­ре је бесплатан.

Парт­нер Ка­ле­и­до­ско­па кул­ту­ре је Ер­сте бан­ка.

Б. Пав­ко­вић