Последњи пут је новосадска публика била у прилици да види балетску верзију „Отела” пре више од четири деценије, када је најпознатије дело немачког композитора Бориса Блахера у СНП-у поставио легендарни словеначки балетски играч, кореограф и педагог Хенрик Нојбауер - који је недавно прославио 95. рођендан.
„Када се у балетску игру транспонује нека од капиталних вредности светске литературе, увек се поставља питање односа игре и садржаја. Да ли у кореографски поступак увести принцип да се све изражава чистом игром, или, пак пантомимским и глумачким сценама дати своје место?”, акцентовала је проф. др Свенка Савић у критици ове представе, објављеној у „Дневнику” у јануару 1973. Управо је на ово питање Симић, баш као и пре две године у балету „Ана Карењина”, рађеном по роману Лава Толстоја, одговорио на себи својствен начин – пуштајући да га заправо, како сам каже, води велики писац:
– Када су ме питали да ли имам идеју о томе како да на сцену поставим „Отела”, одговорио сам да је Шекспир имао идеју када је писао ту драму. Зато мени не треба идеја, само треба да следим Шекспира. Драматургија овог комада, те слојевитост и пластичност ликова Отела, Дездемоне и Јага, заиста су посебни, изванредни, те ми се чини да је и то додатно мотивисало играче, што верујем да ће видети и публика – изјавио је Симић јуче на конференцији за новинаре.
Он не крије да одређених одступања у односу на драму ипак има, али да су она минимална - тек колико захтева балетска драматургија. Иначе, за ову поставку „Отела” Симић није користио Блахерову, већ се окренуо музици Антонија Вивалдија и, пре свега, Лудвига ван Бетовена јер, како је појаснио, колоратура, хармонија, драматургија дела великог немачког композитора били су најближи његовом кореографском виђењу Шекспирове трагедије. „Када смо почели да радимо, Семјуел Бишоп, коме је поверена улога Јага, рекао је да Бетовенова музика као да је писана за балет”, навео је Симић.
Семјуел Бишоп, будући да се родио у Енглеској, није крио задовољство што му се пружила прилика да игра по Шекспиру, истовремено истичући да му је било веома изазовно играти зликовца, „јер то отвара врата за битно другачије емоције, експресију, па и сам покрет”. Дездемону је својевремено играла вероватно највеће новосадско балетско име Ерика Марјаш Брзић, а сада ће ту улогу изнети звезда у успону Балета Српског народног позоришта - Катарина Зец. „Сматрам мојим великим успехом што сам могао да оно најбоље извучем из једне младе балерине. До сада је она играла класичан репертоар, а сада је пред њом ипак нешто другачије. Моје балетско изражавање је потпуно у другом правцу од класичне класике. Трагајући за соопственим стилом, схватио сам да ме форма не интересује, већ ме пре свега интересује експресија, јер желим да добијемо представу за неко ново време, за неку будућу балетску публику”, додао је Крунислав Симић .
Директор Балета СНП Тони Ранђеловић је додао да је један од циљева постављања „Отела”, наравно поред очекивања да ће публика уживати и у овој представи, управо у томе да се играчима омогуће различити изазови. „Након потпуно другачије Ане Карењине уследила је класична Копелија, да бисмо сада дошли до Отела. Једноставно, верујемо да је важно да и наша публика и наши уметници стичу нова искуства”, рекао је Ранђеловић.
Управо на том новом искуству је инсистирала и Катарина Зец, истичући да је ово њена прва велика неокласична улога. „Пуно сам радила са репетиторима Оксаном Сторожук и Миланом Лазићем, који су ми помогли да класику ставимо мало са стране и да акценат ставимо на драмски задатак. Највећи ми је изазов био да прикажем широк спектар разних емоција, које прожимају цео балет. Јер кореограф ми је дао велику слободу да пронађем своју Дездемону и да прикажем све што тај лик карактерише, од љупкости и чедности, до трагичне смрти, где и у последњим тренуцима покушава да докаже своју невиност и огромну љубав према Отелу”, рекла је Катарина Зец, посебно се захваливши партнеру Андреју Колчерију, који игра насловну улогу, „на великом стрпљењу”.
М. Стајић
