Наставио је да помера границе, не само да је активан на терену носећио дрес вољеног Ченеја у Градској лиги Новог Сада, иако је заокружио 54 лета, већ је ових дана одбранио и мастер рад, поставши мастер струковни инжењер. Челична воља и упорност крију тајну успеха. -Породица је оаза из које црпим енергију. Фудбал је моја вечита љубав, непресушна инспирација. То је чиста емоција, не бих у овим годинама још трчао за лоптом да је другачије. Фудбал ме је изградио као човека, у сваком месту имам пријатеље, а зарекао сам се да никад нећу одиграти опроштајни меч. Не могу да се опростим од нечег што волим и чему сам посветио живот. Одбранио сам мастер рад ових дана, заокружио једно лепо поглавље, обележено одрицањем и посвећеношћу – каже Небојша Вилотијевић.
Са лоптом је почео да се дружи 1977. године. Званично је први пут регистрован четири године касније, а за први тим је дебитовао после 15. рођендана, против новосадског Пролетера.
-Клуб је основан 1932. године, а једну од првих утакмица, после Другог светског рата, одиграо је против Младости из Бачког Јарка. Три пута је улазио у виши ранг, а последњих неколико година се такмичи у Градској лиги Новог Сада. На лепо уређеном терену, прве фудбалске кораке направили су Александар Аврић, Младен Зељковић, Филип Бајић и Владимир Станковић. Ченеј има чиме да се дичи, пошто је изнедрио играче таквог калибра.
Одавно је прешао цифру од хиљаду одиграних званичних утакмица, тог тренутка је престао да броји наступе. За њега нема изговора, нити пропуштених мечева. Млађима није лако да га прате, нити да усвоје његове обрасце понашања. Енергија вечитог младића, попут светионика, осветљава пут породици, пријатељима, кумовима... -Нисам мрдао из Ченеја, клубу сам се посветио у потпуности и до сада је са мном у тиму било више од 300 саиграча. Променила су се времена. Данашњим фудбалерима, навикнутим да на утакмице путују авионима или удобним аутобусима, незамисливо је да у госте иду – трактором. Кроз историју смо, углавном, играли лигу у којој смо мегдан делили са тимовима из комшилука. Није нам био проблем да, на пример, у Степановићево путујемо у тракторској приколици. У Чортановце смо, пошто су мало даље, ишли чувеним ‘’тамићем‘’. Споменар је богат, то је непроцењиво, имаћу шта да причам унуцима – истакао је Небојша Вилотијевић.
Текст и фото: М. Менићанин
Наследник у дресу Цемента
Син Милош, бивши играч Пролетера, темеринске Слоге, Србобрана, ЧСК Пиваре и Младост ГАТ, минуле сезоне био је у Цементу. Не крије да је поносан на успех оца, који је стекао звање мастера:
- Сестри Милени и мени отац је највећа подршка, али и објективни критичар. Потврдио је да не постоје непремостиве препреке и да се уз добру организацију и челичну вољу све може постићи – каже Милош.
