Она је на онлајн конференцији "Дигитално банкарство и осигурање" у организацији Adria Media Group рекла да када се посматрају трансакције на интернету у динарима, односно на сајтовима домаћих трговаца, повећање још значајније.
Како је навела, захваљујући и бројним активностима које је НБС предузела током последњих година на повећању безготовинских трансакција у првом тромесечју 2020. године у односу на исти период претходне године дошло је до раста од чак 25,62 одсто у броју извршених трансакција употребом мобилног банкарства.
Станић каже да је овај раст још приметнији уколико посматрамо само предузетнике и правна лица, где се у броју трансакција иницираних мобилним банкарством бележи пораст у првом кварталу ове године у односу на први квартал прошле од чак 35,7 одсто.
"Приметно је да је дошло и до раста броја виртуелних продавница. Број виртуелних продајних места у нашој земљи је са 899 на крају првог тромесечја 2019. године повећан на 1.228 на крају првог тромесечја 2020. године", рекла је Станић.
Како каже, од посебног значаја за развој дигиталног банкарства у Србији је и Одлука гувернера којом се уређује провера идентитета физичког лица коришћењем средстава електронске комуникације.
Наводи да је на овај начин отклоњена последња препрека за успостављање пословног односа са финансијском институцијом у потпуности путем интернета, дакле без претходне идентификације уз обавезно физичко присуство корисника у просторијама финансијске институције.
Тако је рекла да су у току 2019. године у Србији 44.294 уговора о финансијским услугама између банака и корисника финансијских услуга закључена на даљину.
То је, објаснила је, омогућено захваљујући Закону о заштити корисника финансијских услуга код уговарања на даљину, који је на предлог НБС усвојен 2018. године и Одлуци гувернера.
