"Нацрт стратегије прописује одговарајући, низак фискални дефицит који гарантује макроекономску стабилност и представља добар основ за израду буџета", рекао је председник Фискалног савета Павле Петровић.
„Ово су добри циљеви ако влада буде стајала иза свог документа, рекао је Петровић и додао да је кључно да влада остане при том плану.
Истакао је да је предвиђено смањивање јавног дуг за два процентна поена БДП-а годишње и да се дуг приближава нивоу од 45 одсто БДП-а у 2022.
"Влада педвиђа избалансирани буџет у следеће три године, што ће омогућити даље смањивање дуга и да се приближи нивоу од 45 одсто на крају овог периода, што треба да обезбеди макроекономску стабилност", нагласио је Петровић.
Фискални савет је званично објавио мишљење на нацрт Фискалне стратегије за 2020. годину са пројекцијама за 2021. и 2022. годину, коју влада најпре усваја као иницијални документ, објаснио је он, додајући да би влада требало у октобру да усвоји ревидирану стратегију која ће садржати предложене сугестије.
Такође, Фискални савет констатује да почиње да се поштује буџетски календар и да је први пут после 2011. нацрт Фискалне стратегије припремљен на време.
Петровић је, коментаришући стратегију, навео да је повећање јавних инвестиција са четири на 4,5 одсто БДП-а добар почетак, али да би требало тежити још већим издвајањима за инвестиције, што значи повећање годишњих инвестиција у инфраструктуру за око 500 милиона евра, под условом да је завршен инвестициони циклус у сектор безбедности - војску и полицију.
Фискални савет наводи да је за реализацију текућих и планираних пројеката у области путне и железничке инфрастрктуре потребно више од пет милијарди евра, од чега у путеве око 2,3 милијарде, а у пруге око три милијарде.
Такође, пензије и плате у јавном сектору прате раст привреде, што је добро и једино одрживо решење, каже Петровић и истиче да стратегија предвиђа раст пензија по "швајцарској формули" вероватно око шест одсто у 2020, као и раст плата у држави као номинални раст БДП-а, такође, око шест одсто.
Петровић истиче да ове године нема простора за повећање плата и додаје да би најављено увођење индексације пензија требало да ограничи произвољно повећање пензија.
Већи раст пензија и плата није економски оправдан ни одржив, а не предвиђа га ни нацрт Фискалне стратегије, навео је он.
Не искључује могућност да се зараде у јавном сектору повећају у новембру и додаје да би то повећање било онда само за децембар и не би превише оптеретило буџет.
Напоменуо је да се никад није догодило да се плата на јесен повећа два пута, то јест за ову и следећу годину.
Петровић је, одговарајући на питања новинара, рекао да не може детаљније да коментарише најављени велики инвестициони циклус, али да ако би се ишло на веће задуживање како би се обезбедило финансирање пројеката, да био то значило одустајање од предвиђеног буџетског дефицита од 0,5 одсто.
На питање да ли ће бити поштована Фискална стратегија следеће године пошто је реч о изборној години, Петровић каже да би дефицит требало да буде низак, како је предвиђено, уз избалансиран буџет, као и да очекује да то буде тако пошто је фискална консолидација довела до тога да је избалансирани буџет одржив и може да се постигне без додатних уштеда.
Напоменуо је да не би било добро да средства за јавне инвестиције буду потрошена на неке ствари или пројекте који неће допринети привредном расту.
Члан Фискалног савета Никола Алтипармаков је рекао да добри параметри које предвиђа стратегија треба законски да се осигурају кроз нова фискална павила која ће обухватити горњу границу јавног дуга, фискални дефицит и кратења плата и пензија.
Петровић је указао да је највећи економски проблем и даље низак привредни раст и навео да је раст БДП-а Србије у претходне три године у просеку био 3,2 одсто, а у земљама Централне и Источне Европе 4,1 одсто.
Каже да би укупне инвестиције у земљи требало повећати са 18,5 одсто БДП-а на више од 23 одсто.
"Кључно је да се обезбеде услови за раст инвестиција домаћег приватног сектора, а ту су потребне реформе привредног амбијента".
Инфраструктурни приоритети су заштита животне средине и у решавање проблема у сектору вода треба уложити око шест милијарди евра, а у систем за управљање отпадом и смањење загађености ваздуха потребне су инвестиције државе од око три милијарде евра.
Јавни приходи и расходи планирани су кредибилно односно нема изражених ризика, сматра Фискални савет.
Фискални простор је ограничен, нема новца за све најаве, а прави приоритети су инфраструктура и смањење пореског оптерећења зарада.
Фискални сват констатује се по стратегији фискално оптерећење рада највише може смањити са 62 на 61 одсто у 2020. и слично у наредним годинама, док се у исто време најављује повећање минималне зараде брже од раста продуктивности, тако да се лако може десити да и не дође до стварног растерећења привреде.
Највећи реформски изазови су платни разреди у општој држави и ЕПС, наводи Фискални савет, а Петровић каже да би ЕПС требало у наредних шест година да обезбеди 5.000 гигават часова струје и да у ширење капацитета инвестира око три милијарде евра, као и да ЕПС до краја 2025. треба да инвестира најмање 800 милиона евра у заштиту животне средине.
Члан Фискалног савета Владимир Вучковић је рекао да су платни разреди још једном одложени и да их влада очигледно не сматра важном реформом.
Истиче да је веома важно да се зна ко ради за државу и за колико и да је то стуб функционалне државе.
Подсећа да се платни разреди најављују још од 2013. године и истиче да се њихово увођење одлаже до 2021, као и да су у претходне четири године произвољно повећаване зараде.
Он је навео је да је реформа зарада и запослености велики стручни и политички изазов, али и да је највећи број еврпоских земаља био у стању да тај изазов успешно реши.
