Михајловић је после обилска радове на брзој прузи Београд-Будимпешта подсетила да се претходних 30 и више година није улагало у железнички саобраћај, да се сада то поправља, јер земља напредује онолико колико улаже у своју железницу.
"Наши циљеви су да следеће године на јесен до Новог Сада путујемо за 27 минута без стајања, да започнемо што пре радове на трећој деоници од Новог Сада до Суботице, као и да до 2025. имамо завршену деоницу од Београда до Ниша”, каже Михајловић.
Како је саопштио њен Кабинет, Михајловић је навела да је Србија транзитна земља и да ћемо завршетком железничког Коридора 10 постати незаобилазна рута, јер смо за 300 километара краћи од Коридора 4 који пролази кроз Румунију и Бугарску.
Додала је да Коридор 10 значи повезивање региона са југом и Европом и истакла да ће следеће године почети радови на изградњи брзе пруге од Београда до Ниша.
"Поред тога, започињемо разговоре са европским партнерима за брзу пругу од Ниша до Прешева, радиће се и наставак реконструкције барске пруге, у коју се није улагало од њене изградње. Радимо са најбољим светским компанијама и улажемо огроман новац у инфраструктуру”, рекла је Михајловић.
Директор “Инфраструктура железнице Србије” Небојша Шурлан каже да се на овој деоници тренутно изводе радови на тунелу и вијадукту Чортановци, те да је степен реализације 92 одсто.
“Као инвеститор задовољни смо напретком, у дневној смо комуникацији и све решавамо заједно. Убеђен сам да ћемо радове завршити у уговореном року", рекао је Шурлан.
Мансурбек Султанов, директор огранка “Руских железница” у Србији, који изводе радове, захвалио је на поверењу које је указано овој компанији и рекао да су поносни што могу да учествују у великим пројектима и важном кораку напред у историји Србије.
“Овај пројекат је значајан не само за Србију, већ и за Балкан и Европу. Заправо, реч је о интегрисању српских железница у паневропски коридор. Направили смо лепу сарадњу српских и руских фирми. Ради се и диспечеркски центар и заједно ћемо реконструисати и барску пругу”, рекао је Султанов.
Михајловић је изјавила да је Србија девета у свету по издавању грађевинских дозвола и да тренутно има 61.303 активна градилишта што је за 16.000 више у односу на исти период прошле године.
‘‘Свима који доводе у питање број градилишта у Србији поручила бих да уместо што броје бандере, изброје до 177, јер је толико земаља Србија победила и од толико држава је боља по издавању грађевинских дозвола’‘, рекла је Михајловић после обиласка градилишта изградње брзе пруге Београд-Будимпешта.
Она је подсетила да је Србија била на 186. месту и скоро последња у свету по издавању грађевинских дозвола, али да је захваљујући спроведеној реформи у грађевинском сектору и увођењу електронске грађевинске дозволе доспела на девету позицију.
Михајловић је казала да су медији најбољи сведоци свега што се ради у грађевинарству и инфраструктури јер су, како је рекла, били и у Грделици, источном краку Коридора 10, на градилиштима за изградњу станова за службе безбедности, „Београду на води“...
‘‘Не можете, а да не видите кранове када улазите у неки град. А где су градилишта, ту су и бандере, што више градилишта, више и бандера’‘, навела је министарка.
Истакла је да је тренутно 61.303 активних градилишта што је, додала је, за 16.000 више у односу на исти период прошле године, док их је 2014. године било 1.500.
‘‘Знају се процедуре, дозволе се издају електронски, нико од нас то не одређује”, рекла је Михајловић.
Додала је да захваљујући грађевинарству имамо привредни раст, те да је удео грађевинарства у БДП-у данас 5,6 одсто у односу на 3,2 одсто 2014, а да је у првом кварталу ове године вредност радова већа за 24 одсто.
‘‘Ово су подаци и ово је живот који живимо. Јасно је колико смо напредовали и то показују и међународни показатељи. Пре 10 година нисте могли ни да видите једно овакво градилиште, јер их није ни било”, закључила је Михајловић.
