“Морамо да вратимо поверење грађана и да смањимо страх који је негде оправдан и разумљив, јер када немате поверење, јавља се страх. Хоцемо да одагнамо страх и повећамо поверење и да кажемо да ово министарство ради отворено”, рекла је министарка Михајловић после двосатног састанка.
Додала је да је договорено да се на решавању проблема загађења у Бору ради тимски, у свакодневном контакту, а да се састанци заинтересованих страна одржавају месечно.
"Ништа не може да се реши преко ноћи, али мислим да ако јесмо заједно, јесмо тим, и ако знамо шта је наш интерес, онда сам сигурна да можемо врло брзо да направимо неке кораке на које се чекало више него што је требало да се чека, рекла је министарка.
Навела је да је од Сербиа Зинђин Копера приликом недавног састанка добила информацију да су направили одређења улагања око заштите животне средине и оценила да то мора да буде много брже И више.
“Нема одрживог рударства ако се не упрегнемо сви заједно И не помогнемо да животна средина овде буде здравија”, рекла је Михајловићева.
Према најавама, прво би требало да буде решен проблем око исељења села Кривељ, а биће уложено и у мониторинг аерозагађења у Бору.
До састанка представника више министарстава, Агенције за заштиту животне средине и борских удружења грађања који су у септембру били и у јавном протестима због загађења дошло је на иницијативу градоначелника Александра Миликића.
“Задовољан сам исходом састанка. Град Бор има велики рударски потенцијал али је здравље становника на првом месту. Данас смо добили подршку у отварању питања од значаја за здравље а то је раније недостајало”, рекао је Миликић.
Додао је да је договорена сарадња и помоћ у развоју рудаства на територији Бора.
Представник Савета МЗ Кривељ Далибор Станковић после састанка је оценио да се ставови министарства и мештана Кривељ уопште не разликују и додао да очекује да ће се у наредном периоду радити на плану како би њихови проблеми били решени.
Звонко Дамјановић из НВО Грађанска читаоница Европе захвалио је потпредседници владе што је сишла међу народ и оценио да су током разговора договорени прави модели да би била спостављена добра комуникацију и дебата.
“Када та комуникација и дебата нестану, онда се јави народ на улицама а то смо имали у Бору кроз еколошки протест јер нам се нико од инспекција није јављао”, рекао је Дамјановић.
Додао је да се разговарало и о томе да се побољша контрола загађивача, и да се послује по законима Србије уз максималну контролу инспекцијски органа.
Представник два еколошка удружења грађана Зоран Јанковић истакао је проблем у који ће са отварањем рудника Чукару Пеки ући села Митовница, Брестовац и Слатина, о чему су државни органи обавештавани али без одговора.
“Данашњи долазак је заиста преседан и очекујемо да буде ефекта у заштити мештана тих села, односно да изградња новог рудника Чукару Пеки нимало не буде слична изградњи Рударско топионичарског басена у Бору који ради дуже од 100 година”, рекао је Јанковић.
Постоје велики потенцијали за раст инвестиција у области рударства у Србији и оне се процењују на око три милијарде евра, али је веома важно и да се добро сагледа начин како ће се искористити све предности, користи али и потенцијалне штете, изјавила је данас у Бору министарка рударства и енергетике Зорана Михајловић.
Она је навела да рударство у БДП Србије учествује са 1, 9 одсто, али да има потенцијала да се тај удео повећа.
Потпредседница Владе Србије данас је са градоначелником Бора Александром Миликићем и удружењима грађана разговарала о плановима за развој у сектору рударства.
„Ништа се ново неће радити ако не буде све добро истражено и ако не будемо имали јасне студије и анализе и сагледали предности, користи и и потенцијалне штете од тога“, рекла је Михајловић и додала да ће се мањти Закон о рударству и да је већ формирана радна група за то.
Упитана о томе како ће се решити проблем загађења на које организације и удружења указују она је навела да да ће се обезбедити новац за нову лабораторију и да ће две мерне станице које су у власништву „Зиђина“ морати стално да раде.
Учинићемо све што можемо да помогнемо у техничким стварима, рекла је министарка и додала да модернизација и улагање у животну средину од стране стратешког партнера мора бити ефикансије и брже.
Уложено је каже 70 милиона евра, али ће се видети у које пројекте и направити јасан план шта је следеће потребно урадити у области заштите животне средине.
Истиче да је важна сарадња свих и додала да је недопустиво то што су навели представници удрузења грађана да од марта или јула инспекција није реаговала на њихове позиве и дошла да сагледа стање на терену.
Свако мора да ради свој посао, нема напретка ако не радимо сви заједно и не сарађујемо, додала је Михајловић.
Подсетила је да су она и министарка животне средине Ирена Вујовић имале састанке са са представницима Зиђина како би се сагледало где је потребно помоћи и сарађивати.
Морамо имати стратегију развоја Зиђина и пројекте реализовати ефикасније, и верујем да можемо у томе успети, рекла је Михајловић.
На питање да ли је оправдан страх радника у РТБ да после три године неће имати сигурно радно место и томе да ли уговор о стратешком партнерству мозе бити транспаретнији, Михајловић је рекла да ће о томе разговари са министарком привреде а да радници не би требало да се брину будући нема довољно радне снаге у рударству.
Додала је и да све што се ради у овој области мора бити праћено документацијом и уз поштовање процедура и еколошких стандарда.
Михајловић је нагласила и да је битно и то што јој је пренето да ће топлана у Бору променити извор, односно што више неће бити на угаљ, већ на гас.
Директор Агенције за заштиту животне средине Филип Радовић додао је да је успостављен чврст мониторинг како би грађани били правовремено информисани, и да ће бити постављен ЛЕД екран који ће показивати какав је квалитет ваздуха, а биће купљена и нова опрема у циљу детаљних анализа у вези загађења.
БОР: Изградња хидроелектрана Горња Дрина у складу је са законима И Уставом БиХ, изјавила је данас министарка рударства и енергетике Зорана Михајловић.
Она је тако прокоментарисала најаву члана Председништва БиХ Шефика Џаферовића да ће, како је рекао, бити "правних реакција БиХ на договор Србије и Републике Српске о градњи хидроцентрала на реци Дрини", уз констатацију "могу да покрену шта год сматрају да треба да покрену".
Михајловићева је подсетила се ради о инвестицији од пола милијарде евра за коју је Србија добила И чештитке појединих министара федералне власти БИХ.
- Мислим да је питање изградње нарочито хидроелектрана јако важно за цео регион. Не само за Србију, него и Босну И Херцеговину јер као регион морамо да размишљамо како ћемо полако да се склањамо од производње на угаљ, рекла је она.
Премијерка Србије Ана Брнабић и премијер РС Радован Вишковић потписали су 13. новембра у Бањалуци изјаву о реализацији пројекта Хидроенергетског система „Горња Дрина“, који предвиђа градњу три хидроелктране у горењем сливу реке Дрине.
