Анкета је, како се наводи у НАЛЕД билтену, показала да би унапређење јавних финансија, борба против сиве економије и бољи услови за предузетнике и иновације требало да буду у врху листе приоритета надлежних институција у овој години како би се олакшало пословање у Србији. Цивилни и јавни сектор су нешто више забринути због раста тензија и нових сукоба у Европи и свету, показује анкета, док привредници као изазов истичу високо оптерећење зарада порезима и доприносима. У анкети су учествовале103 од 350 организација у чланству НАЛЕД-а, а узорак адекватно репрезентује структуру удружења - 47 одсто представника привреде, 43 одсто из јавног сектора (претежно локалне самоуправе) и 10 одсто из организација цивилног друштва.
- Привреда поново кандидује сиву економију као приоритетан задатак, на којем би у овој години јавна управа морала да ради - рекао је председник Скупштине НАЛЕД-а и директор регулаторних послова у БАТ-у Драган Пенезић. - Зато је важно да се нова влада формира у што краћем року, како би се наставило са спровођењем мера из Програма за сузбијање сиве економије - реформа непореских намета, бржи повраћај ПДВ-а, регулисање флексибилних облика рада,
јачање капацитета инспекција и подстицање безготовинских плаћања.
Он наводи и да су резултати истраживања показали да је 65 одсто анкетираних из привреде задовољно прошлогодишњом сарадњом с институцијама, а као примере најбоље праксе истиче Министарство финансија и Министарство информисања и телекомуникација, те Пореску управу.
- Као кључне ресоре у будућој влади привредници виде економију, финансије и животну средину, док цивилни сектор уз економију у први план ставља образовање, младе, рударство и енергетику - истакао је Пенезић.
Када је реч о инвестицијама привреде, њихово повећање очекује више од половине представника компанија и јавног сектора и 30 одсто цивилног, а чак 43 одсто испитаника из привреде очекује већа улагања у иновације. Према резултатима истраживања, медијална вредност инвестиција анкетираних компанија, чланица НАЛЕД-а, у 2023. години износила је милион евра. Више од половине локалних самоуправа које су учествовале у анкети, односно 53 одсто, навело је да планира увођење неке мера за подршку привреди, претежно субвенције и да на тај начин допринесе повећању запослености. Просечан буџет за привреду у 2024. године општина које су учествовале у анкети износи око 264 милиона динара, односно 2,2 милиона евра.
Позитивну оцену пословном амбијенту у 2023. години дало је 64 одсто испитаника, док 36 одсто није задовољно окружењем. У приватном сектору позитивну оцену дало је 72 одсто анкетираних, у јавном 81 одсто, док је у цивилном проценат најнижи - 41 одсто. Када је реч о очекивањима у овој години, у приватном сектору сваки пети испитаник, односно 20 одсто, очекује побољшање услова пословања, а већина сматра да неће бити промена. У организацијама цивилног друштва само 10 одсто очекује побољшање, док је јавни сектор најоптимистичнији пошто 57 одсто сматра да ће пословни амбијент бити унапређен. Иако виде инфлацију као изазов, 52 одсто испитаника очекује њено успоравање ове године, а 32 одсто сматра да ће остати на истом нивоу као лани.
Повећање броја запослених очекује више од половине анкетираних. Већина анкетираних из сва три сектора ове године очекује раст прихода, а привреда и државне институције и више инвестиција, тачније, више од 90 одсто привредника и чак 70 одсто анкетираних из ОЦД-а сматра да ће им се приходи у овој години повећати.
Д. Млађеновић
