Неспорно је да је и за једну и за другу варијанту потребно доста новца, што пре свега зависи од количине која се припрема или купује, али свакако цифра није мала – јер ће припрема или куповина ајвара, печене паприке, куваног парадајза, џема од шљива, слатка... коштати и више од 10.000 динара.
Брз темпо живота, недостатак времена, често и простора за одлагање зимнице, а понекад и знања, многе домаћице је просто приморао на то да зимницу не припремају. Зато је купују, било у радњи или путем интернета, што је већ постало уобичејено, те је понуда добра и разноврсна, а цене шаролике. За теглу краставаца потребно је око 150 динара, ајвара, у зависности од произвођача и технологије производње, потребно је од око 240 динара, па и до изнад 650, тегла филетиране паприке је око 200, а печене око 250 динара. Литар куваног парадајза може се наћи по око 100 динара, па све до 250, а не мањка ни увозног, који је много скупљи. Yемови различитих произвођача и од различитог воћа коштају од око 200 динара па и до изнад 500, а сличне су и цене слатка од различитог воћа, али су паковања око 300 грама.
Понуда воћа и поврћа на пијацама је добра, али се за сада, указују продавци, углавном купује мања количине и још се чека да цена падне. Килограм краставца је од око 60 до 80 динара, а корнишони су и око 120, килограм шљива је од око 50 до око 75, малина су око 300. Популарне црвене паприке још нема довољно, али продавци указују на то да је ово прво брање и да је веома квалитетна, па је зато цена и виша од 110 динара килограм, али ће ускоро понуда бити боља, а и цене нешто ниже. На тезгама пардајз кошта од око 60 па до 100 динара, а за килограм свеже цеђеног сока од парадајза потребно је 50 динара. Куповина свеже цеђеног сока од парадајза већ је постала традиција, а како каже узгајивач тог поврћа Драган Бајић из Дивоша, купаца има. Добро су снабдевене и велике трговине, у којима се такође може бирати. Цене су нешто више него на пијацама, посебно када се та роба продаје на акцијама.
Они који припремају зимницу мораће да одвоје још новца и за остале неопходне састојке – сирће, шећер, целер..., али и за струју, целофан... па када се све сабере, трошкови куповне и домаће зимнице буду релативно близу, али се разликују по укусу.
Управо то каже и једна домаћица која припрема зимницу, али не сву, указујући на то да потроши доста новца, али да зна од кога купује воће и поврће, што је веома важно за крајњи производ.
Спремам зимницу коју моја породица највише воли и за коју сам се уверила да је много боља него куповна, каже наша саговорница. Како додаје, куповни ајвар и печена паприка не могу се упоредити с домаћим, а слично је и са џемовима.
Припрема зимнице у домаћој радиности за многе је и веза с ранијим генерацијама, обичајима, често се припрема у друштву и зато увек изнедри добре производе.
Ипак, за припрему зимнице потребно је, уз време, одмах издвојити и доста новца јер се мора купити све што ће се трошити наредних неколико месеци, док је онима који је купују довољно да оду у радњу. А у радњама је све боља понуда зимице које се спремају традиционално – по бакином рецепту, или по старински, као некад...
Сигурно је да треба доста новца јер ћу, рецимо, само 20 килограма паприке платити минимум 1.600 динара, а имаћу пар тегли ајвара. И за парадајз ће ми бити потребно исто толико новца, а имаћу свега десетак литара, плус остали састојци, плус струја ... Нисам сигурна да би ме много више коштало да зимницу купујем, али када се упореде укус и квалитет, немам дилему о томе која ће зимница бити на мојој трпези, каже наша саговорница.
Из сасвим практичних разлога, друга домаћица радије купује зимницу.
Волела бих да могу да спремам зимницу, али једноставно немам довољно времена за то, а и тешко је у стану пећи паприку или правити ајвар, каже она.
Како подсећа, некада се то радило на отвореном, а и било је простора у којима се зимница чувала.
Ја, рецимо, немам ни терасу, а камоли шпајз па ми је много једноставније, а и јефтиније, да је купујем, закључује наша саговорница.
Д. Млађеновић
