ОВА НАМИРНИЦА ЈЕ У СРБИЈИ ЗА ГОДИНУ ДАНА ПОЈЕФТИНИЛА ЧАК 20 ОДСТО Ево колико ће коштати убудуће; Србија на листи најјефтинијих

Литар је у фебруару прошле године, према подацима из "Потрошачке корпе" коју објављује Министарство унутрашње и спољне трговине, био чак 217,58 динара, а данас у продавницама кошта између 160 и 175 динара, док се на снижењу може наћи и за 140 динара.

Агроекономиста Милан Простран каже да ће цена уља зависити и од количине сунцокрета која буде засејана ове године, с обзиром да још није завршена пролећна сетва, али и од цена у свету.

- Две културе које су најзаступљеније у Украјини су прошле године урнисале европску пољопривреду, то су пшеница и сунцокрет, јер су они највећи произвођачи, а њихова роба је у једном тренутку преплавила тржиште. Због тога, између осталог, протестују и пољопривредници широм Европе. И код нас су ценовно трпели произвођачи који су га засејали и нису били задовољни откупном ценом. Може се очекивати да ће ове године засејати мање количине, а онда ћемо видети какав ће бити утицај на цене уља у продавницама - каже Простран.

Фото: Dnevnik.rs

Србија на листи најјефтинијих

Са ценом од око 175 динара, односно 1,61 долар по литру, Србија је међу земљама у којима је ова намирница најповољнија. То је показала анализа сајта "Глобал Продукт Прајсис" који пореди цене намирница широм света. Међу 81 земљом, које су обухваћене у бази података овог портала, уље је повољније само у Русији, Украјини и Хрватској, а просечна цена је 3,31 долара.

Гледајући најновије податке, најнижа цена је била 1,47 долара у Украјини, а највиша 7,15 долара у Хонг Конгу.

Он напомиње да домаћи пољопривредници не одустају лако од сунцокрета, јер он подноси сушу боље од осталих ратарских култура и због тога га сеју, и када делује да се ценовно не исплати.

- То што је уље имало нека позитивна ценовна кретања са становишта потрошача и честе акције је допринело да се не смањи потрошња и да ова индустрија ипак може да преживи - каже Простран.

Економиста Драгован Милићевић каже да велики утицај на цену домаћег уља пре свега имају кретања на светском тржишту.

- Раст цена уља на светском тржишту је уследио нарочито 2022. године када је цена била преко 1.700 евра по тони тако да је и било нормално да на тржишту литар буде више од 200 динара. Ситуација се у 2023. години променила и Србија је извозила уље по цени од 1.000 до 1.050 долара по тони - наводи Милићевић.

Са светским ценама су неминовно морали да се ускладе и произвођачи и трговци, да би спречили драстичан пад продаје.

- Цене на светском тржишту утичу и на домаће цене, јер велики трговински системи имају своју логистику и могу увести уље јефтиније од домаћег ако се домаћи произвођачи не прилагоде - указује Милићевић.

Курир/РТВ Балкан