Ова песма, коју је Мартина сама написала, није наменски рађена за такмичење и врло је специфична јер, како и сама ауторка каже, није типична евровизијска.
– Сви су ми рекли да је, иако није за Еуросонг, тако памтљива и да баш има неки мој потпис. Мислим да ће бити освежење. Нисам неки Еуросонг извођач, не идем у том смеру, али мислим да песма која треба да се нађе на оваквом фестивалу мора да буде добра, а надајмо се да је ова моја таква и да ће људи то чути и добро проценити – каже за „Дневник” Мартина Врбос. – Специфично је што ће полуфиналне вечери „Песме за Евровизију” бити одржане 27. и 29. фебруара, а мени је 29. фебруара рођендан и то на преступну годину. Ја пуним 40 година и баш је ово преступна година, баш је тај дан пао на мој рођендан, а ја га нисам имала четири године. Ја сам једини извођач рођен на тај дан. Доживљавам тај фебруар, овај наступ и ту песму посебно. Све је некако у овој мојој години.
Мартина, ипак, неће наступити на свој рођендан, већ у првој полуфиналној вечери, 27. фебруара. На такмичење стиже са правом поп песмом, „наоружана” емоцијама и јаким гласом. Ипак, како истиче, иако сматра да је песма најважнија на Евровизији, то није довољно за добар перформанс.
– Специфичан ће бити наступ. Припрема га моја пријатељица Мирела Шкиља, кореографкиња који живи у Грчкој, коју сам спојила са Ненад Гвозденовић из Београда, који је њен асистент. Ја сам интернационални извођач. Радила сам сад свирку у Лондону и морам имати људе око себе. Стога, наравно, и изглед ће бити на нивоу. Није довољан само глас – сматра Мартина Врбос. – Нисам неко ко подржава добро певање, а да је, са друге стране, извођач досадан као гроб. То не иде. Битна је та енергија коју човек носи, то доста доприноси целом наступу. Не мислим да нужно на сцени треба да буде 150 људи, груди и задњица да би то био забаван наступ. Битно је да све то носи и има неки фактор, а ова моја песма за Евровизију има доста добрих фактора, тако да ће бити интересантно такмичење.
Мартина сматра да је њена главна предност у односу на остале кандидате то што је она добар лајв извођач.
– Ту су се многи „улупали”, јер буде свега и свачега, тако да, ако нешто знам, онда знам да ћу добро и од срца отпевати песму, а све друго је на људима. То ми је адут, ја сам добар вокал и јако добро то радим уживо – самоуверена је Мартина и додаје да кроз песму „Да ме волиш” не шаље поруке слушаоцима. – Ја сам још увек жена која ради музику из срца и воли „версе и ноте”. Волим лепе мелодије и не покушавам да радим научне радове и да шаљем којекакве поруке, него једноставно пишем шта ми је тог тренутка у срцу. Ништа не поручујем. То су неке емоције које ја као жена стављам на папир. Нисам неко ко ће поручивати нити желим да изигравам паметну жену која учи народ кроз песме. То су глупости.
У искреном разговору за наш портал Мартина истиче да претпоставља да њена песама ипак неће бити победничка, те да јој сви говоре да не треба тако да размишља.
– Не мислим да ја не могу да победим, него једноставно мислим да нисам тај „cup of tea” за победу. На пример, да сам изашла на такмичење са својом песмом „Зашто ми не даш да те волим” али на енглеском језику мислим да бих тад могла да конкуришем напољу. Потписујем вам да је то песма коју би сад за себе узела Адел – закључује кантаторка и додаје да би ипак волела да се нађе у финалу „Песме за Евровизију”.
Истиче и да пола кандидата са којима ће се такмичити, не познаје и да није упозната са њиховим радом, као што, како каже, вероватно ни за њу неко није чуо. Неки кандидати јој се допадају, а неки су јој мање блиски, а специфична је, каже, по питању тога шта јој се на Евровизији допада.
– Мени је најбоља евровизијска песма која је победила била „Arcade”... зато што је то био човек који је отпевао баш добру песму, а није било ничега, није било циркуса, није висио са плафона итд. Прошлогодишњи избор ми се није свиђао, имао је везе са свим другим осим са музиком и то ја не волим. Није то атак на некога, већ ја волим када је то музички фестивал, а не да буде свега сем музике – закључује Мартина Врбос.
Иначе, ова кантауторка, иако је из Хрватске, већ годинама живи у Београду, а сада је и званично држављанка Србије, па се радује да наступи на нашем избору за представника на Евровизији.
– Кад кажеш Мартина Врбос иде на „Песму за Евровизију” људима је то мало чудно. Ја сам тек сад добила српско држављанство и не знам да ли је неко досад био из Хрватске, тако да сам можда прва. Све је некако чудно, али интересантно. Биће сигурно упрте очи у мене, поготово људи из Хрватске.
Певачица се у разговору за „Дневник” присетила и да је наступила на хрватском национаном избору за Евровизију још 2010. године.
– „Дору” увек раде исти људи. Ништа се не мења, што је мени жао. Има доста затворених кругова, доста се понављају људи, поготово на „Дори”, али ко сам ја да судим – сматра кантауторка.
Мартина је у певачке воде упловила још 1997. године с групом „Путокази”, а од 2004. године била је део састава „Лет 3”, иначе прошлогодишњег хрватског представника на Евровизији. Сарађивала је и са Ђорђем Балашевићем и Радетом Шербеџијом. Први самостални албум „Све моје боје” објавила је 2009. године. Била је водитељка регионалног МТВ канала и учествовала у Сурвајверу 2012. године. Нашла се чак и под светлима светске јавности када је њену извдебу песме „One and Only“ поделила и чувена Адел.
Владимир Бијелић
