Писац Миљенко Јерговић је на свом Фејсбуку подсетио на ранији текст о Балашевићу у коме је оценио да је важан као културна појава, а његови "сонгови остављају дубок траг на језик и на језике у којима су спевани". "Погледајте само колико је само хештегова, и колико фраза у језику остало иза Балашевића. Од панонског морнара и рачунајте на нас, све до оне, достојне Карла Јасперса и Хане Арент, криви смо ми. Кључне ријечи, кључне фразе нашега језика нису Крлежине ни Андрићеве, него су Балашевићеве", навео је Јерговић.
Дискографска кућа Кроација рекордс је данас подсетила да су као Југотон објавили Балашевићеве албуме "Бездан" (1986), "Панта реи" (1988) и "Три послератна друга" (1989). "Драги Панонски морнар оставио је иза себе неизбрисив траг, како својим песмама и незаборавним текстовима, тако и инспирацијом коју је давао другима, неописивим емоцијама и порукама љубави, заједништва и међусобног поштовања", каже се на фејсбук страни Кроација рекордса.
Публициста Иван Ивачковић је прошле године објавио књигу "Панонски адмирал" као "емоционални водич кроз дискографију Балашевића", за кога је тим поводом рекао да је био "сјајан хроничар и мудар тумач нашег времена". "Током деведесетих година двадесетог века постао је симбол отпора дубокој балканској провинцијализацији и рату. Супротстављао се сили глупости и глупости силе. Ипак, најпре ћемо га памтити као песника интиме и људских осећања, као песника љубави. Већ неколико генерација носи његове песме испод коже", оценио је Ивачковић. Према његовим речима, Балашевић је "потписао обимну дискографију без слабог албума, што је реткост и у интернационалним размерама".
На свом званичном сајту Балашевић је својевремено био поставио кратку биографују у којој је навео да је рођен "у Новом Саду, у граду кроз који протиче Дунав, у Европи формално". "Ишао сам у гимназију, али нисам матурирао. Студирао сам географију, али нисам дипломирао. Све у свему није баш сјајно, али је ипак корисније него да сам у међувремену докторирао марксизам, као неки моји амбициознији вршњаци. Војну обавезу сам регулисао, у целости, нисам осуђиван, ни кривично гоњен, и нисам био члан Савеза комуниста", писао је Балашевић.
Аутор бројних поп класика како што су "Прича о Васи Ладачком", "Лепа протина кћи", "Не ломите ми багрење" и "Д мол" био је духовито навео да га "убрајају у првих пет кантаутора у нашим земљама, али има таман толико кантаутора да, како год окренеш, мораш бити међу првих, и јединих пет". "Професионалних успеха имао сам, хвала на питању, а један од тих, на самом домаку историје, је и Последња југословенска турнеја у мају 1990. године. Последња југословенска, не моја", писао је Балашевић.
