Кормило каћке екипе преузео је у 5. колу, када су на конту плаво-белих била само три бода. До спуштања завесе на јесењу етапу освојено још 12 бодова и то представља позитиван стимуланс за пролећне битке, са превасходним циљем да се сачува статус војвођанског лигаша.
„После растанка са Србобраном, нисам дуго чекао нови изазов. Прихватио сам позив Каћана да им помогнем да крену ка мирној луци. Са руководством и играчима одмах сам се нашао на истој таласној дужини, али смо били суочени са проблемом нередовних долазака на тренинге. Већина момака је у радном односу, не стиже да тренирају, па смо у неким утакмицама, иако ривали нису били бољи, платили данак недовољне физичке припремљености“, каже тренер Светозар Совиљ. Каћани су остварили четири победе, три ремија и осам пораза, уз гол-разлику 22:30. Очекивало се да ће више бодова освојити на свом Сигету, где су имали три неуспеха.
„Најбоље издање било је против Хајдука из Дивоша (5:1), комплетна екипа је оставила срце на терену и учинила ме поносним. Победнички карактер смо показали у двобоју са ЛСК-ом седам дана касније, режирали смо преокрет у последњих десет минута. Разочарали смо у окршају са Индексом, олако смо ушли у меч и то нам се осветило.“
Као драгоцену победу млади тренер издваја победу извојевану у Војки,а задовољан је и бодом освојеним против захуктакле Слоге из Темерина.
„Три бода из двобоја са Сремцем можда буду и пресудна на крају првенствене трке. Извукао сам максимум из екипе, а одавно нисам имао овакве ратнике на терену. Треба да разговарам са руководством око наставка сарадње. Вољан сам да останем, али су неопходна појачања. Очекујем да ће одзив на тренизима бити бољи на пролеће, јер ћемо радити под светлошћу рефлектора, када играчи заврше пословне обавезе“, рекао је Светозар Совиљ.
Текст и фото: М. Менићанин
