То се односи и на пар играча, који су били на позајмици из суперлигашких клубова, као и неколико играча који су имали уговорне обавезе до краја минуле сезоне.
- Управни одбор је анализирао не само минулу сезону, него комплетан рад током три и по
године нашег мандата и констатовали смо видан помак. Од Војвођанске, преко Српске до Прве лиге и поново у Српску лигу, која је, стиче се утисак, оптималан ранг за бечејски фудбал. Финансијски смо стабилизовали клуб. Све обавезе према играчима, стручном штабу и добављачима су измирене. Инфраструктура је у завидној мери поправљена. Клупске просторије са свлачионицама су потпуно реконструисане, трибина је санирана, у сарадњи са ФС Мађарске, преко новог суперлигаша ТСЦ, гради се терен за вештачком подлогом и до краја јуна ће бити готов. Значи, новом руководству, за разлику од тога кад смо ми преузели клуб, остављамо здраву средину. То што смо после само годину дана играња у прволигашкој конкуренцији изгубили статус, сасвим је друго питање. Спорт је ово и у њему се побеђује и губи. Поносни смо били када смо побеђивали, морамо бити достојанствени и кад губимо. Имали смо добру сарадњу са локалном самоуправом, али је изостала сарадња са ФСС и лично сам схватио да у српском фудбалу није баш све спортски. Пошто је мој улазак у бечејски фудбал био везан за позив спортског директора Дејана Станојева, његовим одласком се губи смисао мог даљег ангажовања. Имам превелике обавезе у фирми коју водим и нисам у могућности да успостављам односе са новим људима. А водити прволигашки клуб је као да се води још једна фирма. Наравно, до избора новог руководства од стране локалне самоуправе, што очекујем у веома кратком року, бићемо на услузи клубу – рекао је председника ОФК Бечеј 1918 у досадашњем мандату Драгана Кнежева на прес конференцији.
Досадашњи спортски директор Дејан Станојев је дете бечејског фудбала, а последњих седам година је водио борбу са ветрењачама. Бољи дани су стигли кад је успео да убеди угледног привредника Драгана Кнежева да уђе у фудбалске воде. Поред стабилизације клуба, ређали су се и спортски резултати. Дао је пуни допринос као тренер и спортски директор, али је на крају доживео и разочарење.
- Не бежим од одговорности за последња дешавања у клубу. Али, разлог мог одласка није испадање из Прве лиге, већ чињеница да сам се преселио у Нови Сад, где сам засновао нови радни однос и нисам више у могућности да одговорим великим клупским обавезама. Е сад, друга је ствар што сам се, искрено говорећи, емоционално и физички уморио. Истина је и то да сам разочаран што смо испали из Прве лиге, али то, понављам, није разлог мог одласка из клуба – казао је Станојев.
Стиче се утисак да досадашње руководство није преко ноћи донело овакву одлуку. Пре тога су имали интезивне разговоре са председником општине Драганом Тошићем и пошто су добили уверавања да ће се убрзо обавити избор новог руковдства преломили су.
- За минуле три и по године у фудбалу заволео сам га, много тога научио и, искрен да будем, разочарао се стањем фудбала у Србији, јер није све спортски и поштено. У нашем клубу смо се договорили да ће нам спортска начела бити звезда водиља у раду и такмичењу, али кад смо стигли у прволигашку конкуренцији схватили смо да се тако не понашају сви у нашем фудбалу – констатовао је Кнежев.
Станојев признаје да му је највећи успех у седмогодишњем раду то што је успео да убеди Кнежева да уђе у фудбал, а највеће разочарење однос у српском фудбалу.
- ФСС има два аршина према клубовима. Једима је мајка, другима маћеха. Неки клубови добијају нове стадионе, рефлекторе, травнате подлоге или терене с вештачком подлогом, а ми смо у свакој акцији заобиђени. Нико нас се није сетио ни приликом обележавања века играња фудбала у Бечеју. Управо је ФСС крив што људи као што је Драган Кнежев одлазе из фудбала – рекао је Станојев.
Наравно да би све било другачије да се задржао прволигашки статус. Бар још једну сезону. Али, схватање да се у прволигашком каравану не бори само против ривала на терену, већ и против судија, да ФСС, за разлику од ФСВ, не примећује клуб да постоји, дошло се до закључка да се управљање препусти другим људима. Можда ће они успоставити приснију сарадњу са надлежним органима у ФСС.
В. Јанков
