Цео радни век провео је у нашем „Дневнику“. Почео је као млад новинар у спортској рубрици. Писао је углавном са малих терена, прaтио је фудбал, веслање, рвање. Tу је заволео и „канаринце“ и „кабелиће“ који су му остали у срцу за сва времена.
Наравно, волео је фудбал, онај леп, једноставан, неискварен. Уживао је у потезима Шекуларца, Пиксија Стојковића, Бекенбауера, Росија, Пелеа, Марадоне, наравно Тозе Веселиновића са којим је био у пријатељским односима.
Имао је бритко „перо“, а извештавао је са три светска фудбалска првенства и то из Шпаније, Мексика, када ми нисмо учествовали и из Италије. Једно време Ивица је био и уредник спортске рубрике, а касније радио је у ДЕСК –у. У пензију отишао је с места уредника „Забавног додатка“.
И у пензији није могао без фудбала, углавном је пратио италијанско и шпанско првенство, волео је клубове који су стварали фудбалере, али је увек знао да ужива у добром фудбалу. Пензионерске дане проводио углавном на „Штранду“, у друштву „добрих познавалаца фудбала“.
Место и време сахране Ивице Михаљевића биће објављено накнадно.
