Играо је на позицији левог крила, био сјајан техничар, брз, експлозиван.
Крле је рођен у Бегечу у сели надомак Новог Сада који је изнедрио такве асове као што су били Вујадин Бошков и Лазар Васић. Фудбалом је почео да се бави у екипи „патуљака „ Војводине 1940. године,а играо је и бегечку Бачку. А у току другог светског рата био је затворен у радном логору (од маја 1944. до маја 1945).
Поред фудбала Радомир Крстић, није заборавио ни на школу, па је дипломирао на Вишој педагошкој школи у Новом Саду. Крле је дебитовао у првом тиму црвено - белих 1947. године. Интересантно је да је био и расни голгетер и на вечној листи новосадског прволигаша заузима треће место и иза Тодора Веселиновића и Здравка Рајкова са 269 голова.
После завршетка играчке каријере завршио је и Вишу тренерску школу, а тренерским послом бавио се од 1959. у Војводини, да би 1962. постао селектор омладинске репрезентације Фудбалског савеза Србије.
Потом је једно време био технички директор Војводине, па и директор клуба, а касније и стручни саветник у ФШ, као и генерални секретар, а потом секретар ФС Војводине до пензионисања 1987. године. Крстић је и добитник Спартакове награде (1986), а додељене су му и дипломе заслужног фудбалског радника Војводине, Србије и Југославије, а примио је и друга спортска признања.
Пензинерске дане провео је уз Вошу и све до прошле године активно је учествовао у раду најдражег клуба. Место и време комеморације и сахране Радомира Крстића биће објављено накнадно.
