У склопу припрема за утакмицу године с Бугарском, која се, у недељу од 15 часова, игра на новом стадиону у Лесковцу, репрезентативци Србије „скокнули“ су до Белгије. Тамо их је угостила домаћа селекција, која већ годинама припада самом европском, па и светском врху, а наш селектор Драган Стојковић имао је лепу прилику да провери на делу играче који су до сада ређе имали прилику да наступају у квалификацијама за ЕУРО 2024. Сусрет је био планиран да се игра на стадиону „Краљ Бодуен“ у Бриселу, али, због временских (не)прилика, измештен је у 25 км удаљени град Левен, у Фландрији. Нажалост, Србија је изгубила, мада се мора истаћи и то да је Филип Ђуричић најпре погодио стативу, а у финишу и пречку гола Белгије.
Домаћин је одлучио да се овај сусрет одигра пред празним трибинама, дакле без присуства публике, што је, у неку руку, смањило тензију у нашем тиму, иако је ривал у свом саставу имао неколицину одличних фудбалера. И белгијски селектор Доменико Тедеско, баш као и наш Пикси, извели су, што због повреда, мало више због „скривања карата“ пред наредне утакмице, комбиноване поставе, па у почетном српском тиму није било браће Милинковић-Савић, Миленковића, капитена Тадића, сјајног голгетера Митровића, па Костића, Живковића и Лукића.
Није сусрет почео у складу са жељом и очекивањима наших играча, јер је већ на самом почетку 2. минута погрешио Павловић, успео је потом Рајковић да заустави налет Опенде, али је одбијену лопту покупио капитен Јаник Караско и лако затресао мрежу Србије. Само минут касније, поново је Павловић лоше интервенисао, по десној страни пред наш гол избио је Лоис Опенда, али је Предраг Рајковић овог пута зауставио опасни налет домаћина.
Наметнули су „ђаволи“ ритам игре који је њима одговарао и сигурно су држали лопту, док српски тим није успевао да изведе смисленији напад ка голу ривала.У тим тренуцима играчи средине терена наше екипе, пре свих Максимовић и Грујић, нису се пуно примећивали и то је неимоновно остављало трага на укупни наступ момака у синоћ белим дресовима. Како је време одмицало, међутим, Србија је почела да долази до „ваздуха“, све чешће лопта је била код наших фудбалера, али је Влаховић у шпицу напада и даље био прилично изолован и изостајали су његови опаснији атаци ка голу Селса.
Тек у 24. минуту први пут је запретио Стојковићев тим, а шутирао је, мада прилично непрецизно, Лазар Самарџић. Ипак, у 26. минуту севнула је контра Белгије, Тилеманс је пронашао опасног Опенду у шпицу, овај је бежао Вељковићу и шутирао, али је Рајковић још једном одлично интервенисао.
Темпо игре није био посебно висок, основна битка вођена је на средини терена, па су изостајали брзи продори Радоњића с десне и Младеновића с леве стране. У 31. минуту видели смо најбољу прилику за Србију, када је Филип Ђуричић шутирао с 15 метара, а лопта је погодила леву стативу и одбила се у поље. Одговорио је минут касније, ко би други него Опенда, којег је још једном сјајно упослио Тилеманс, али је наш голман још једном скинуо „зицер“ нападачу немачког Лајпцига.
Исти актери на сцени су били и у 43. минуту, када је Рајковић и трећи пут зауставио нападача белгијског тима, који се нашао у одличној позицији. Тилеманс и Опенда су стварали приличне проблеме нашим дефанзивцима и добро је што је голман српске селекције био добро расположен.
У наставку је Пикси на терен убацио Костића и Лукића, што је сведочило о томе да се наш селектор не мири с негативним резултатом, баш као и када је био активни фудбалер. Очекивало се да наш тим постане конкретнији и опаснији, али је у уводним минутима другог дела утакмица настављена у споријем ритму и надмудривању на средини. Јесу Пиксијеви изабраници настојали да високим пресингом брзо стигну до лопте, излазили су на на дефанзивце Белгије, али жељеног ефекта није било.
У 66. минуту Белгијанци су имали прилику да повећају вођство, али је ударац Демана успео да одбрани Рајковић. Тек у 70. минуту успео је Радоњић да измакне пажњи Белгијанаца, шутирао је левом ногом, али преко гола домаћина. Стојковић је у игру увео наше ударне игле, желећи да стигне до изједначења, па је формација нашег тима била промењена и офанзивнија. Ипак, у 73. минуту запретио је Бачуаи, али је Рајковић још једном потврдио да се налази у веома доброј форми.
Саша Лукић врло добро је шутирао у 75. минуту, замало преко гола Белгије, да би три минута касније, после центаршута Костића, главом покушао и Александар Митровић – замало поред гола. Били су агресивни наши репрезентативци, имали су више од игре, а у 89. минуту, после одличног додавања Костића, Ђуричић је погодио пречку, а пар секунди након тога наши репрезентазивци тражили су и пенал, али румунски арбитар није мислио као они. Улагала је Србија велике напоре да изједначи, али у томе није успела и резултат је остао онај из 2. минута, дакле 1:0 за Белгију.
ЛУВЕН: Стадион “Ден Дреф”, играно без присуства гледалаца, судија: Маријан Барбу (Румунија). Стрелац: Караско у 2. минуту. Жути картон: Вељковић (Србија).
БЕЛГИЈА: Селс – Дебаст, Ал Дахил, Теат (од 46. Фаес), Деман (од 78. Кастањ) – Фермерен, Мангала (од 46. Вранкс), Тилеманс – Бакајоко (од 46. Лукебакио), Караско (од 67. Тросар), Опенда (од 67. Бачуаи).
СРБИЈА: Рајковић – Гудељ (од 68. Миленковић), Вељковић, Павловић – Радоњић (од 71. Живковић), Максимовић, Грујић (од 46. Лукић), Младеновић (од 46. Костић) – Ђуричић, Самарџић (од 68. Тадић), Влаховић (од 68. Митровић).
А. Предојевић
