Тако је и сада. Састав зоне испадања знатно је шири, док је, са великим процентом вероватноће, трећа позиција унапред додељивана Војводини. Давно било, сад се приповеда, Војводини предстоји борба и за четврто место.
Пораз против Радника на „Карађорђу“, после две везане пролећне победе, означен је као изненађење, неуспех у Лазаревцу потом дочекан је питањем без одговора шта се то дешава „пола у белом, пола у црвеном“, да би трећи узастопни пораз против ТСЦ-а на „Карађорђу“, уз слегање раменима, био праћен равнодушним коментаром, стилом подразумеваног следа догађаја: Војводина опет изгубила! Више од пораза забринула је игра без игре, уз иритантне оцене, сведене у домене излизаних фраза, како су момци дали све од себе, имали су више од игре, били бољи, створили неколико повољних шанси, двапут играли са играчем мање, пенал промашили, погодили стативу у првом полувремену... Нити гола, а камо ли бода, нигде на хоризонту у три утакмице заредом. Ни поштене акције нема...
Уместо на слављеника, Војводина је на свој 108. рођендан личила на све, само не на себе. Не као метафора, нити као повод за сукобљена мишљења навијача у занемарљивом броју, него као изгубљена лађа за коју садашњости нема, избрисана у судару шампионске прошлости и неизвесне будућности. Као да су сами себи довољни, уљуљкани у колико-толико сигуран прилив средстава у договореним процентима Србијагаса и Града Новог Сада, генерација играча је испод 50-процентног учинка у 26 првенствених кола (46,15 %), са гол разликом 0 (нула), плус или минус, свеједно.
Од прокламованог допадљивог фудбала (негде уочи Олимпијских игара у Токију), најављене конкурентности Партизану и Црвеној звезди у врху табеле, напада на титуле и у купу и у првенству, дужег опстанка у Европи нема ништа. Нема ни навијача, нема зараде од продатих улазница, ни играча за продају нема, маркетинга нема, ничег нема до горког укуса осредњости у Лиги нивоа некадашњег зонског степена југословенског фудбала. Преостало је једино заклињање без покрића у омладинску школу Војводине, деценијама покривену фаровима „трећих лица“. Зато сваки покушај правдања нечега што се правдати не може вређа здрав разум свакох посетиоца на трибинама понаособ. А њих је све мање, из утакмице у утакмицу, од случаја до случаја...
Четири кола пре краја основног дела првенства Војводина заостаје 35 бодова иза Партизана, 33 у односу на Звезду, а и Чукарички је са 12 бодова вишка недостижан на трећој позицији. За вратом јој ТСЦ са само два бода мањка, Познаваоци спортских токова веле да је у случајевима резултатских криза шок терапија најбољи лек, под условом да јесте реч једино о кризи резултата. Таква терапија предвиђа промену или тренера или играча, или...
Лазо Бакмаз
