Овај Буковчан имао је много лепих тренутака у играчкој каријери, али и као тренер зна само за успехе, мада је тек на почетку каријере (поседује Б лиценцу). Каријеру као играч почео је у најмлађим селекцијама новосадске Војводине, био је изузетно талентован, па је бранио и боје млађих репрезентативних селекција бивше СРЈ. Као сениор уписао је и неколико наступа за први тим новосадских црвено-белих, а онда се отиснуо у Европу. У Португалији је провео седам година, а траг је оставио и у Словачкој и Азербејyану. После повратка кући, носио је дрес Севојна, ЧСК-а, Стражилова из Сремских Карловаца, бачкопетровачке Младости и Фрушкогорског партизана из Буковца.
„У Буковцу сам био и тренер и играч, али сам и водио и школу фудбала у којој је било 80 дечака“, почео је причу Сладојевић.
„То ми је била одскочна даска. Тадашња управа клуба, која је одлично радила, указала ми је поверење, а екипа се одмах нашла у Новосадској лиги.“
После одласка из Буковца, Слободан се нашао у Младости из Бачког Петровца, екипи која се такмичила у Сомборској лиги.
„Младост, за коју сам такође играо и био тренер, увео сам у Војвођанску лигу, север“, наставио је наш саговорник.
„Волим жестоке тренинге ,а ослањам се младе фудбалере, што се показало исправно јер сам се и са Буковчанинма и Петровчанима пласирао у виши ранг.“
Слободан има и свој систем игре и од њега не одступа.
„Волим пас игру, с пуно комбинаторике и додавања. Желим да моја екипа контролише игру кроз посед лопте и да стално напада, без обзира о каквом се ривалу ради. Уосталом, мој циљ је да афирмишем младе играче и у Бачком Петровцу имам услове за то. Такође, не дозвољавам да играчи имају много додира с лоптом, него да игра тече.“
Млади тренер воли португалски фудбал, али има и много пријатеља у тој земљи.
„Много сам научио од познатог тренера Жоржа Жезуса, који ми је био својеврсни ментор, а радио сам и с професором др Жоржом Каштелом“, поручио је Сладојевић.
М. Павловић
