После освајања титуле у Првој српској лиги, екипа из Баната не планира да се зауставља, већ амбициозно, али и опрезно улази у нову сезону у којој ће наступати у другом рангу домаће кошарке.
Зрењанинци покушати да изграде базу за даљи напредак, како би у одређеној мери вратили реноме славног клуба, шампиона Југославије из 1956. године, али и вицепрвака у још четири наврата. Тај задатак поверен је управо Комненићу, који по завршетку прошле сезоне није имао пуно времена за одмор. Одмах се упутио у Анталију, на усавршавање, на место на којем је одржан евролигашки конгрес тренера, најеминентнији на Старом континенту.
– То је за мене било невероватно искуство – истакао је Комненић. – До тога је дошло након што сам ступио у контакт с Душаном Алимпијевићем, код којег сам био у Бурси гост седам дана и где сам имао прилику да гледам утакмице и тренинге. Њему не знам како да се захвалим, сјајан је човек, који ме је примио и све ми отворио. У разговору с њим, било је приче о томе да ли сам у могућности да одем на евролигашки конгрес, што је сјајна ствар за сваког тренера – рекао је нови тренер Пролетера.
У једном даху наставио је Александар да прича о боравку у Турској, који је на њега оставио велики утисак.
– Сам крем Евролиге био је тамо, уз још два тренера из Еврокупа и два евролигашка асистента. Сваки дан имали смо предавања, што је била одлична прилика за младог тренера као што сам то ја, да може после да разговара с другим стручњацима, размењује мишљења и сазна ствари које до тада није могао.
Комненић је преласком у Пролетер затворио једно поглавље у каријери. Сезоне проведене у Стару нису биле једноставне, али су му послужиле за то да што више напредује.
– Захвалан сам Мићи Радановићу, који ми је пре четири године, као младом тренеру, дао шансу и веровао у мене. Пролазили смо кроз тешке тренутке. Прво сам водио јуниорску екипу у Рода јуниорској лиги. Прва смо екипа која се, после Војводине, квалификовала у плеј-оф. Та лига била је веома јака, пошто су за Мегу играли Ђуришић и Јовић, сада кошаркаш Мајамија. Након тога, преузео сам први тим и ту је три сезоне била борба за опстанак.
Упркос првобитном циљу, Стар је резултатима у минулој сезони превазишао очекивања.
– Прошле сезоне је било тако - само да опстанемо, али смо из утакмице у утамицу играли све боље и на крају стигли до плеј-офа. Сви смо због тога добили много: Бошко Бумбић је прешао у Војводину, као и Сергеј-Димитрије Буловић, а Саша Вуксановић је отишао у Yокер из Сомбора...
Сада ће Комненић имати нови задатак у Пролетеру, који га је привукао због амбициозног пројекта.
– После разговора с председником клуба Бојаном Давидовцем, свидела ми се прича да можемо да се боримо за нешто више. Прва сезона је предвиђена за стабилизацију. Никада више не смемо да дозволимо да се Пролетер, клуб с таквом историјом, бори за опстанак у лиги. Циљ је да у свакој утакмици будемо најбоља верзија себе.
Комненић је у Зрењанин довео искусног Данила Мијатовића и Луку Стефановића из Стара.
– Мијатовић и Стефановић знају мој систем, ја знам њих. План је био и да Бошко Бумбић иде са нама, али је он добио бољу причу у Војводини. Довели смо и неке момке који су се већ доказали у Другој лиги. Недостају нам још једно или два појачања. Ове сезоне, лига ће бити изузетно тешка, јер је јединствена. Од 16 екипа испада шест и то је велики проблем за све. Свака утакмица ће бити "на нож“. Екипа Херцеговца је изразити фаворити, а ово све од горњег до доњег дома ће раздвајати неколико победа.
Зрењанин је још једна од мањих средина које показују да би могле да се врате на кошаркашку мапу. Колико је битна децентрализација српске кошарке?
– Јако. Постоје неке мање средине, попут Ариља, Владичиног Хана, Сурдулице, где су хале увек пуне. То је прелепо. Супер је Београд и све то, али мала места морају да се врате на велику сцену. Пролетер има сјајну историју и надам се да ћемо добити прилику да играмо пред пуном халом. То доста зависи и од нас. Ми смо ти који желимо и можемо да доведемо публику која хоће нешто ново да види – подвукао је Александар Комненић.
В. М. Петровић
Фото: Приватна архива
Напредак уз играче
Нови тренер Пролетера Александар Комненић навео је да му то што је млађи од појединих играча никада није представљало проблем.
– Као веома млад тренер добио сам шансу да тренирам играче као што су Данило Мијатовић, Марко Чакаревић и Марко Савић. То су играчи на вишем нивоу и доста су ми помогли. Уз њих сам растао и терали су ме да будем бољи, а ауторитет се намеће знањем. Никад нисам имао проблема са старијим играчима. Увек су разумели шта тражим од њих – рекао је Комненић.
