Човек који је за собом оставио изузетан допринос овом спорту, преминуо је у Новом Саду, граду у којем је живео, у 77. години, а настала празнина тешко да ће бити попуњена толиком страшћу према игри под обручима, занешењаштвом, а, пре свега, огромним знањем, које је Луковски поседовао.
У некадашњој СФР Југославији, Јанко Луковски био је велики играч, један од предводника некада моћног тима Работничког из његовог родног града Скопља. Какав је кошаркаш био, најбоље сведочи податак да је, у ондашњој великој конкуренцији сјајних играча, био позиван у јуниорску, после и Б селекцију негдашње нам државе. Осим Работничког, носио је и дрес МЗТ-а, у којем је почео да гради тренерску каријеру.
Дебитантски ангажман као први тренер имао је 1980. године, када је Борец из Велеса увео у Прву Б лигу. Тај резултат омогућио му је да стигне до клупе матичног Работниичког, тада друголигаша, с којим је обезбедио повратак у елитну југословенску лигу, али и улазак у финале националног купа 1983. године, у којем је од скопског тима боља била тада моћна Цибона.
Посвећеност кошарци, дакако и велика стручност, односно жеља да учи и изграђује се као тренер, препоручили су га челницима тадашњег КСЈ да га ангажују, од 1982. до 1986. године, за рад с млађим селекцијама наше репрезентације, а био је и асистент Русмиру Халиловићу, с којим је имао прилику да тренира касније звезде наше, европске и светске кошарке, попут Дражена Петровића, Јурија Здовца, Жарка Паспаља, Мирослава Пецарског, Данка Цвјетичанина, Велимира Перасовића, Зорана Сретеновића и још многих.
Животни и професионални пут Јанка је из Македоније довео у Суботицу 1985. године, у којој је поставио темеље модерног Спартака. Уследио је потом ангажман у Бачкој Тополи, да би се, 1991. године, вратио у свој Работнички. Да је његова тренерска каријера била поплочана само најквалитетнијим делима, потврдио је годину дана касније, када је панчевачки Профиколор увео у елитно друштво.
А онда је уследио долазак у Нови Сад, на клупу Војводине, у којој је промовисао нову генерацију, на челу са његовим сином и каснијим репрезентативцима наше земље Драганом Луковским, Златком Болићем и Јовом Станојевићем. Трајно се настанио у Српској Атини и, од 2003. године, посветио се раду с најмлађима, у Школи кошарке "Спорт Ки”. Њу је основао заједно са синовима Драганом и Нином. Управо та школа оформила је и ВИБА лигу за млади нараштај, која је такође била Јанкова замисао.
Време и место сахране Јанка Луковског биће накнадно саопштени.
А. П.
