Њега је као 17. пика изабрала Минесота Тимбервулвс, а само два дана касније трејдован је у Оклахому Сити Тандер. Српска јавност је тада први пут имала прилике да се подробније упозна са младим кошаркашем из Новог Сада.
Прве кораке као јуниор направио је у клубовима Кадет, НС Старс и Војводини, а 2015. са само 13 година отишао је у Грчку, где је потписао за Олимпијакос. Као седамнаестогодишњак постао је најмлађи играч у клупској историји који је наступио у Евролиги, оборивши рекорд Јоргоса Принтезиса. Таленат светској јавности демонстрирао је 2017. и 2018. на камповима “Џордан бренд класик” и “Кошарка без граница”. Све ово довело га је до НБА лиге, где је у првој сезони показао да ће бити озбиљан играч. Како је време одмицало, талентовани центар је добијао све већу минутажу, а самим тим пружао и боље партије. Овог месеца је на утакмици са Сакраменто Кингсима убацио своју 52. тројку, чиме је надмашио учинак легендардног Коби Брајанта у руки сезони.
Име Алексеј Покушевски је сада познато свим љубитељима кошарке, како у Србији, тако и у широј јавности. По завршетку сезоне и доласку у Нови Сад, његови Лиманци су му приредили диван дочек у крају где су осликали и његов мурал.За наш лист сачинили смо причу са младим кошаркашем.
Какав је осећај када се вратите из Америке и доживите овакав дочек?
- Осећај је заиста прелеп, поготово што су то људи које знам и са којима сам се дружио од малена. Чим сам слетео у Београд, дошао сам у Нови Сад и овако нешто нисам очекивао. Не постоје речи којима бих описао тај осећај. Овај дочек ћу заувек памтити – рекао је Покушевски.
Да се вратимо на почетак, како сте се заинтересовали за кошарку, да ли је то због оца који се такође бавио овим спортом?
- Мој отац је све снимао видео камером и видео сам један снимак где сам са две и по године дриблао велику лопту. Вероватно је тада и кренуло све. Тата је играо кошарку и био тренер, тако да је он био пресудан у мом опредељењу за овај спорт.
Са само 13 година сте отишли у Грчку, колико вам је то било тешко у том периоду?
- У почетку је било тешко, како на терену, тако и ван њега. Тамо сам одрастао и као човек и као кошаркаш. Најтеже ми је падало то што сам био сам, али је касније све било како треба, поготово што су људи из Олимпијакоса увек били уз мене.
Да ли сте се и колико навикли на живот у Сједињеним Америчким Државама?
- После драфта сам отишао у Оклахому, тако да је навикавање прошло доста брзо. Ове сезоне је био јак темпо утакмица и то ми је помогло да се брзо адаптирам. Јесте било тешко у почетку, убрзо ми је дошла девојка и онда је све било лакше.
Која је највећа разлика између европске и америчке кошарке?
- Свако вече мораш да будеш на високом нивоу да би победио. Утакмице се играју свако друго вече, за разлику од Европе где се игра једном- двапут недељно. Није толико до мишићне масе, колико до кондиције, јер треба да будеш спреман свако вече да играш на истом нивоу да би побеђивао. Играчи у НБА имају физичку спрему на веома високом нивоу.
Да ли сте у контакту са нашим играчима у НБА?
- Нисмо нешто посебно у контакту. То обично буде када играмо једни против других, па на загревању попричамо. Чуо сам се с Николом Јокићем, он ми је рекао да ће бити све у реду, само да не журим нигде и да тренирам добро. И са Богдановићем сам се упознао, сви су стварно добри момци.
Недавно сте оборили и рекорд Коби Брајанта по убаченим тројкама у руки сезони.
- Не размишљам о рекордима. Када се то деси, стварно је лепо да те спомену и ставе у контекст са таквим легендама. Леп је осећај, али има много других ствари на којима треба да се ради да се достигне неки ниво.
Американци су вам дали надимак “Једнорог”. Како је дошло до тога?
- Тај надимак постоји још од раније, мислим да су тако звали Порзингиса. То је исто лепо, они под тим мисле да је неки играч уникатан. Тај таленат мора да се потврди кроз рад, да се дође до неког нивоа и да се напредује из дана у дан.
Захвалност суграђанима
- Желим да се захвалим свима из Новог Сада и житељима Србије што прате наше играче у НБА и што нас подржавају. Пре утакмице размишљам о мојим суграђанима из Новог Сада и знам да су уз мене и на томе сам им веома захвалан.Између осталих, и они ме мотившу и подстичу да будем бољи – рекао је Покушевски.
Да ли сте у контакту са селектором Србије Игорем Кокошковим?
- Олимпијада је још под упитником колико видим. Чуо сам се са селектором током сезоне, слао ми је поруке и честитао на добрим утакмицама, подржава ме. Он је добар тренер, има ове године добре резултате у Евролиги. Међусобно се подржавамо и видећемо шта ће бити у будућности.
Који су вам циљеви у каријери?
- Најважније ми је да имам краће циљеве, месечне и годишње. До ових великих се долази кроз те неке мале. Наравно да имам много снова, још од малена. Волео бих са репрезентацијом и неким НБА тимом да освојим што више добрих резултата.
Да ли ће ваш долазак у Нови Сад охрабрити најмлађе да и они крену вашим стопама?
- Стварно се томе надам. У Америци, на пример, нема овако лепих терена и делова у граду у којима можеш да играш баскет, а у Србији је кошарка и спорт генерално нешто што се много цени. Лепо је видети децу да играју баскет. Ако сам ја неким малим делом за то заслужан, волео бих да то тако и остане и да у будућности имамо што више деце заинтересоване за спорт.
Коју поруку бисте послали онима који тек почињу?
- Прво, да раде оно што воле, да ли је то баскет, фудбал, тенис, одбојка, није битно. Друго, да се труде и тренирају напорно сваки дан уколико желе да се остваре у томе – поручио је Покушевски.
Стефан Рудакијевић
