Без Кевина Пантера и Пи Џеј Доужера, Жељко Обрадовић желео је да тестира остале првотимце и да мало одмори носиоце игре. То му се моментално обило о главу. Нападачна индолентност Партизана видљива је већ одређени период, а сада је све то било изложено. Не само да напади „парног ваљка“ нису били течни, већ је одиграна и једна од офанзивно најлошијих утакмица у овом Обрадовићевом мандату на клупи Партизана.
Спорији ритам, неизграђене позиције и права тромост у игри црно-белих била је све што је било потребно ривалу да искористи такво стање супарника и направи велико изненађење. Да ће до тога да дође било је видљиво већ у другој четвртини, када је један од најбољих напада Евролиге убацио мизерних 11 поена, а примио 27. Против екипе реномеа Сплита, то је недопустиво за састав какав квалитетом, али и буџетом има Партизан, који је на почетку сезоне најавио и напад на Фајнал фор Евролиге, а доживљава крах за крахом.
Потпуно одсуство сваке идеје тако је у преосталом делу меча крунисано доминацијом Сплићана, уз утисак да Београђани ниједном нису били близу да запрете. То свакако није нешто што може да радује најтрофејнијег европског стручњака пред наставак сезоне.
В. М. Петровић
Партизан – Сплит 67:74 (19:17, 11:27, 15:15, 22:15)
БЕОГРАД: „Штарк арена“, гледалаца: 7.000, судије: Недовић, Стапић, Никшић.
ПАРТИЗАН: Смит 4, Вукчевић, Ледеј 6, Аврамовић 8, Копривица 4, Смаилагић 4, Јарамаз 4, Нанели 10, Анђушић 6, Понитка 8, Камински 8, Кабокло 5.
СПЛИТ: Фандербурк 7, Перковић 9, Шортер 18, Саливен 15, Калајжић 4, Тишма 2, Руњић 5, Кучић 6, Вуко 8, Перкушић, Дубравчић.
