Након што су пре само нешто више од годину дана изборили учешће у Кошаркашкој лиги Србије (КЛС), почео је муњевит успон суботичког Спартака, који је протеклу сезону завршио на другом месту елитног ранга домаће кошарке, чиме је обезбедио директан пласман у АБА 2 лигу.
Била је то само најава великих амбиција клуба са севера Србије, чији продор на српску и регионалну сцену у протеклом периоду није био линеаран, о чему сведочи и то да је за претходних годину дана промењено чак пет тренера.
Тиме је управа Суботичана јасно ставила до знања да нема стрпљења за осцилације на путу ка зацртаном циљу - пласману у АБА лигу. У том смислу, кормило Спартака јесте изазовно, али у исто време представља и велику прилику да се креира још један тим који би имао важну улогу, не само на српској кошаркашкој мапи, већ и на простору бивше Југославије.
У "Дудовој шуми" тако призивају "златне" деведесете, најбоље године клуба, када је Спартак играо финале Купа бивше државе са Партизаном и успут обезбедио учешће у европском такмичењу.
Да се у Суботици стреми ка највишем говори и то што је, према сазнањима "Дневника", после одласка Владимира Ђокића почетком сезоне, у конкуренцији за првог стратега Спартака био и Александар Петровић, бивши репрезентативац Југославије и, између осталог, бивши селектор Хрватске и Бразила.
Избор је у изразито квалитетној конкуренцији, почетком новембра пао на Владимира Јовановића, тренера са евролигашким реномеом, који је каријеру градио од Партизана, прво као помоћник Душку Вујошевићу, затим и као први тренер црно-белих. Пут га је затим водио до Украјине и Доњецка, Лакташа и Игокее, Русије и Локомотиве Кубан, кинеског Шенжена, затим Меге и Будућности.
У међувремену је 50-годишњи Чачанин доказао и да је стручњак у постизању резултата са младим играчима - два злата на Европском првенству са У18 репрезентацијом Србије говоре довољно о томе.
Такав тренерски "си-ви" није свакодневица у КЛС, али је у исто време Јовановић и логичан избор, када се у обзир узму захтеви Спартака.
На почетку разговора за "Дневник", тренер Суботичана објаснио је због чега је одлучио да прихвати позив тима са севера Србије, који се тренутно налази на деоби другог места КЛС, са скором 10-4, док у АБА 2 лиги са четири победе из пет сусрета са још три клуба дели водећу позицију.
– Моје планове нисам везивао за враћање у КЛС, коју јако поштујем. На основу краткорочног, али интензивног искуства, пошто играмо две утакмице недељно, много боље сам је упознао, јер већ одавно нисам у њој. Кроз њу пролази велики број младих, талентованих српских играча, а опет се види потенцијал да прође још више. Надам се да ће млади играчи из јуниорског стажа храбрије доносити одлуке да наступају у тимовима КЛС, јер може да буде лига која ће да попуни јаз између јуниорске кошарке и кошарке на озбиљном нивоу, или можда неких лига које су далеко квалитетније. Када сам доносио одлуку, нисам доносио одлуку да се вратим у КЛС, нити сам одлуку повезивао са тим нивоом такмичења. Пре свега, дошао сам у Суботицу због приче са људима који последње две-три године улажу огромну енергију и средства и своје време да од Спартака направе и стабилног КЛС-лигаша, али да га превасходно подигну на виши ниво, да кроз АБА 2 лигу уђу у АБА лигу. Основни разлог је био јака мотивација код људи које воде клуб, да све то буде још боље, не умањујући ниво на којем су сад – рекао је Јовановић.
Осврнуо се потом стратег Спартака и на околности под којима је дошао у Суботицу, а тичу се већ наведене учестале смене тренера, на шта не гледа благонаклоно и у ширем смислу.
– То је истина (промене тренера), чињеница, али не размишљам о томе. Сваки тим и сваки посао, који сам до сада узимао или ћу узимати, сам узимао на исти начин. Покушавам да се фокусирам на стање у којем се налази екипа, да што тачније перципирам у којој тачки је тим што се тиче кошарке и физичког статуса и покушавам да нађем начин да тим подигнем на виши ниво. У том тренутку такве чињенице, које су истините, не сагледавам као нешто због чега треба или не треба да се преузме одређени клуб. Овде причамо о послу, стварима које треба да се одраде, како би тим бележио боље резултате. Интензитет промена тренера у Спартаку није за похвалу у последњих годину дана и то није никаква тајна. Међутим, није ово једино место на којем се дешавају такве ствари. На много места, широм Европе, где постоје озбиљни циљеви, или постоје озбиљне амбиције, дешава се слично. На моју велику жалост, постаје манир клубова или челника да проблема решавају на начин да смењују тренере, што је јако ружно. Прво проверите кога доводите, распитајте се и ако вам одговара тај тренер, немогуће да месец дана касније он није добар. То је постала култура, нажалост.
По доласку у Спартак, Јовановић је морао експресно да делује. У веома згуснутом распореду једва да је и било времена за тренинг. НБА ритам и утакмице на свака два дана захтевале су од бившег стратега Партизана да из не баш једноставне ситуације усмери екипу ка жељеном напретку. На почетку је било осцилација у игри и пораза, али резултати у последње време, укључујући везане победе над незгодним ОКК Београдом и Здрављем са по скоро 30 разлике, говоре о томе да игра Суботичана постаје све течнија.
– Одмах смо ушли у ритам среда-субота, са АБА 2 балоном, који нам је ускочио после четири дана рада, где смо имали три утакмице за недељу дана. За 10 или 11 дана тако се скупило пет утакмица, што је за овај тим, а и тимове који имају много дужи састав, озбиљно захтевно. У првом тренутку је било битно да се нађе модел по којем ћемо тренирати, да би за те утакмице били најбољи, а у исто време да се не одрекнемо рада који је преко потребан. Не можемо да се упознајемо на утакмицама, али је то било у великом броју случајева. Они су били изненађени мноме, али и ја њима у неким ситуацијама, јер нисмо имали период у којем бисмо се на природнији начин упознали кроз тренинг. Играмо топло-хладно, у једном тренутку сам задовољан, у другом не. Рад који смо имали у претходних месец дана, није довољан да би се успоставио стандард. Не креће џаба припремни период почетком августа и траје месец и по дана или два месеца. Рад практично немамо, покушавамо да се дижемо из утакмице у утакмицу и тај мали период између њих, користимо да покушамо да се уиграмо. Надам се да ће нам рад, ако будемо успели да задржимо исти обим и интензитет, донети и квалитет у дужем периоду, али превасходно и стандард, који тренутно немамо, због чега су резултати, као и игре, чак и када побеђујемо "шарени".
Дотакао се Јовановић и тога да ли би Спартак могао да, после Луке Церовине, ангажује још неко појачање у наредном периоду.
– Све је то жива ствар. Немамо великих планова, али се не одричемо тога да ако осетимо потребу, узмемо играче са тржишта, који би могли да нам помогну. У овом тренутку немамо такве планове. Церовина је доведен јер позиција "три" није постојала, без обзира на то што он у последње време игра на "четворци". Био је неопходан, слободан и брзо смо се договорили.
Када се говори о циљевима КЛС, увек је пажња посвећена и томе да се мање кошаркашке средине, ван Београда, подигну. Тренер Спартака је анализирао шта је све потребно суботичком клубу, како би испунио тако нешто.
– Причати о децентрализацији, значи као да нешто треба да урадиш на силу. Развићеш кошарку или било шта друго у некој провинцији, само ако подигнеш квалитет производа. Ако је тај производ квалитетан, људи ће да купују. У овом случају, људи ће да гледају кошарку. Кошарка је у неким мањим местима у којима је имала историјску подлогу да буде добра, не укљујући последње две-три године, изгубила значај. У претходне две-три године, људи у Спартаку се труде да подигну кошарку у Суботици на виши ниво. Заједно смо на правом путу, али сам сигуран да је то један процес, који није лаган. Ако будемо истрајали и ако будемо упорни, методични, надам се да ће кошарка да буде квалитетнија, а самим тим се надам да ће и публика да се врати у већем броју. Полако, али стидљиво, почели су да пуне халу, али још то није у том обиму у којем желимо. И овом приликом их позивам да пруже подршку. Волео бих да обећам да ћемо у Спартаку урадити све да би ти људи били задовољни, када буду ишли кући и све радимо у том правцу. За све то је потребна финансијска стабилност, добра организација, што Спартак јесте.
Војвођански клубови једни су од носилаца квалитета КЛС. Од четири првопласирана тима, три су са севера Србије - лидер Војводина, затим Спартак и Вршац, који имају скор 10-4, као и Златибор. Џокер из Сомбора је седми са 7-7, а Тамиш из Панчева 13. са 5-9.
– Никад је више тимова из Војводине који претендују на врх табеле. Ко је најбољи, у то не бих улазио, јер је лига млада и такмичимо се на два фронта. Биће ту доста изненађења. Не мислим да су само екипе из Војводине конкуренти за врх, треба поменути и Златибор, који је двоструки узастопни шампион КЛС, освајач АБА 2 лиге, који можда на нефер начин није заиграо у АБА лиги, иако су то заслужили на терену. Има ту доста тимова, који имају солидне системе, који већ дуго раде. О Војводини све најбоље. Била је дуго времена у кошаркашком запећку. Доласком нове гарнитуре, прослављеног репрезентативца Жељка Ребраче на чело, истакли су амбиције да се врате на кошаркашку мапу Србије и региона и раде добар посао – закључио је Владимир Јовановић.
Вук-Милош Петровић
