Боје наше земље бранили су ФИДЕ мајстор Павле Димић, мајсторски кандидати Дамјан Јандрић, Стефан Јањић и Миле Бјелановић, и ФИДЕ мајстор Сретко Аврам, док је улогу тренера одлично обавио интермајстор Горан Арсовић, а све то под будним оком селектора репрезентације, ФИДЕ мајстора Николе Ивановића.
У финалу је наша репрезентација играла са Пољском, а резултат је био 2:2, што није било довољно за злато. Тако је Србија освојила сребро у конкуренцији 16 држава света, при чему је од најјачих шаховских сила недостајала само Русија.
Поред историјског екипног сребра, медаље су освојили и ФИДЕ мајстор Павле Димић – бронзу на првој табли, мајсторски кандидат Дамјан Јандрић – бронзу на другој табли и мајсторски кандидат Стефан Јањић – злато на трећој табли.
Србија је са трећепласираном екипом Украјине одиграла 3,5:0,5 у своју корист, а Шпанију је победила са сјајних 4:0. Шпанцима је на крају Шампионата припало четврто место. У групној фази Србија је освојила прву позицију, другопласирана је била Шпанија, а трећа Индија.
За злато као додатни критеријум одлучивало је до сада незапамћено правило – већи број освојених поена у групној фази такмичења. На жалост, није све ишло идеално од самог почетка, па је пораз у групној фази од селекције Немачке утицао на коначан пласман.
Међутим, та чињеница нипошто не умањује успех наше младе репрезентације која је, после више деценија, у кратком временском периоду освојила медаљу на два велика такмичења. Наши домаћини у Охриду су посебно уважавали српску делегацију из Националног спортског савеза слепих и слабовидих, а покровитељ одласка и учешћа тима било је Министарство омладине и спорта.
Саша Божић
