То је турнир који се игра у част свих шахиста из Влајковца, који су обележили деценије иза нас а међу њима је било оних који су читав живот активно играли шах и бранили боје свог клуба, као и оних који су се шахом бавили као врстом хобија и разоноде.
На све њих је у дирљивом говору подсетио ФИДЕ мајстор Милорад Капелан, наставник математике и шаховски педагог, и сам рођени Влајковчанин, који је српском шаху подарио небројено много успешних младих шахиста. Капелан је посебно надахнуто говорио о познатим именима влајковачког шаха, препричавајући сусрете са њима и анегдоте које су пратиле њихово дружење. Многе од поменутих шахиста је лично познавао и одмеравао снаге са њима за шаховском таблом, те је свој лични доживљај са лакоћом предочио у једну лепу и топлу причу о људима који су се деценијама окупљали око ове древне игре. Нека од познатих имена из тог периода су: Павел Котрла, Тиберију Котрла, Григорије (Ике) Улман, Николаје Богђа, Бранко Судар, Трифу Амбруш, Душан Галоња, Божидар Грбић, Бранко Попов, Георге Станчу, Јулиус Улман, Трифун Попов (Кржа), Адам Мурешан, Георге Србу, Трајан Србу, Ђура Галоња, Боривоје Коларски (Уча), Боривоје Јаничијевић, Петру Путник, Николаје Магда, Мане Кларић, Сорин Лападат и други.
Треба истаћи да је један од најпознатијих влајковачких шахиста и глава породице која је дала највише шахиста у овом селу био првопоменути Павел Котрла. Управо су Павелови праунуци, браћа Стефан и Себастијан Котрла, идејни творци и организатори овог турнира. Велику подршку браћа су имала од Ловачког друштва Влајковац, на челу са његовим председником Слободаном Лазином, који је шахистима ставио на располагање просторије овог друштва и постарао се да се сви осећају пријатно током турнира.
Као и прошле године, Меморијал је одигран као двокружни Бергер турнир, са том разликом што је наступило 10 играча, уместо планираних 12, будући да су двојица такмичара отказала учешће из оправданих разлога. Темпо игре је био пет минута по играчу за целу партију, а да све протекне у најбољем реду старао се национални судија Стефан Костић, који није имао тежак задатак, јер су играчи у доброј атмосфери и фер плеју успешно привели турнир крају.
Како је и било очекивано, врло рано током турнира су се на врху табеле издвојила два ФИДЕ мајстора из Вршца, тренер и његов дугогодишњи ученик Милорад Капелан и Слободан Мунижаба, а овом двојцу се убрзо прикључио и Трајан Романовић, угледни адвокат из Алибунара. Било је јасно да међу њима треба тражити победника. На крају је, прилично сигурно и самоуверено, тријумфовала младост над искуством, те су победнички пехар и златна медаља припали Слободану Мунижаби, који је сакупио 15 поена из 18 партија. Сребрну медаљу са 14 поена освојио је Милорад Капелан, који је, поред Петру Журке, једини одиграо нерешено 1:1 са победником. Бронзана медаља са 13 поена припала је Трајану Романовићу, који је савладао Капелана са 1,5:0,5, али је претрпео пораз од победника турнира, уз неколико ремија.
Четврто место освојио је Петру Журка из Ритишева са 10,5 поена, док је бронзани са прошлогодишњег Меморијала Себастијан Котрла из Влајковца овог пута морао да се задовољи петим местом са 10 поена. Шести је био Пау Војна из Ритишева са девет поена, док је седмо место са седам поена припало Николају Котрли из Влајковца, поносном деди организатора турнира, Стефана и Себастијана. Од две даме, успешнија је била Марија З. Стојановић из Вршца, која је освојила 4,5 поена, поен више од своје суграђанке Иве Узелац, док је Паја Мунћан из Локава такође имао 3,5 поена као и Узелчева, али са слабијим додатним критеријумима.
По завршетку надметања, љубазни домаћини из Ловачког друштва Влајковац припремили су гозбу за све учеснике турнира и дружење је, као у стара добра времена, настављено и ван шаховске табле, уз жељу да то постане традиција и у годинама које долазе.
Ива Узелац
