Новаков деда изјавио је како је по националности Хрват јер се увек тако и осећао. Тренутно Жагар живи у београдском кварту Чукарица. Медији су писали да Дијана долази из војне породице, где су постојала строга правила, а једном приликом је истакла да им је било важно да се школује. Дијани су родитељи усадили љубав према спорту и породици, што је пренела и на своју децу. Рат и финансијска ситуација били су јој велика препрека при остварењу циљева, али је увек сину била огромна подршка.
Тако је због породице одлучила да промени и веру, пише хрватски Вечерњи лист.
- Моји родитељи јесу католици, али су их партија и комунизам одгајали. Изјашњавали су се као Југословени. Мене нису учили одмалена да верујем у Бога, нити смо славили Ускрс или Божић. Зато то нисам могла ни да пренесем на децу, јер ни ја нисам имала, бићу искрена. Ни у Срђановој породици нису били крштени, јер нису смели - казала је Дијана за Курир.
А онда су по жељи Срђанове маме организовали заједничко крштење.
- Покојна Срђанова мајка Станка, која је имала јако тешку болест - рак костију, пред крај живота је рекла да би волела да крсти децу пре него што умре. И ја сам се питала како да се крстим, када су моји пореклом католици. Нисам била крштена у католичкој цркви, али порекло вучем, иако сам одрасла и живим у Србији цео живот - обашњава.
Како су је све више притискали, она је све више одбијала, али се све променило пошто је родила сина Марка. Године 1992. одлучила је да се крсти, и тада је крстила и своју децу.
- У једном тренутку ми прилази свештеник и сад треба да кажем своје име. Када сам изговорила Дијана, он ме онако погледа и каже не може, не православно, већ римокатоличко. Вртео се три круга око олтара и врати се и пита шта да радимо. Опет се прошета три круга око олтара и ја се сетим да код католика постоји крсно и грађанско име. И кажем му: могу ли да задржим своје име, волим га, а ви мени дајте црквено име. И он пристане.
У одлуци око црквеног имена помогао јој је и супруг Срђан, а Дијана данас носи и старо српско име Милица.
