(ВИДЕО) НИЗАК ВОДОСТАЈ ДУНАВА ВИДИ СЕ И НА КАНАЛИМА Бегечка јама остала жедна
Из дана у дан низак водостај Дунава оставља сува корита канала, његових жила куцавица и рукаваца, од којих зависи доток воде до различитих увала, те су нека корита потпуно празна, док у појединим деловима воде једва да има.
Ових је дана и ниво воде у Парку природе „Бегечка јама” у свом најнижем водостају, како су нам рекли пецароши које смо затекли на лицу места, у жељи да овековечимо овај редак феномен.
– Никада овако ниска вода није била, а долазим овде још од 1991. године. Октобар јесте време када Бегечка јама остаје без воде, али никада је није оволико фалило. Тамо где је обала, вода је на средини Јаме дубине можда око два метра, а овде на месту где Дунав снабдева Јаму водом, скоро и да је нема – рекао нам је један од мештана насеља Бегечка јама, који је са комшијом кренуо у шетњу да извиде ситуацију, док погледом прате линију где је некада ишао ток.
Чамци стоје насукани као успавани китови, чекају нека воденија времена
На песковитој обали чамци стоје насукани као успавани китови. Чини се да су ту везани док је вода још запљускивала њихова дна, а сада, када се повукла бар два метра, оставила их је у загрљају прашине и траве, да чекају нека воденија времена. Прошетали смо до те судбоносне везе између Дунава и Јаме, како бисмо се и сами уверили у ову слику без воде.
Пробијамо се кроз густу вегетацију до места где Дунав љуби Јаму у свој својој воденој величини, како бисмо дошли до циља. Наша упорност се исплатила, но затечена слика нас растужи, јер смо могли прошетати с једне на другу страну обале, само да смо имали практичнију обућу за блато. Но, приметили смо трагове других облика живота, оних који несметано шетају овим потесом, као неми сведоци док истражују околину. Земља изгледа попут старе коже, напукла у сопственој жеђи, иако нам ђонови пропадају док корачамо тлом којим иначе доминира вода, док се трска и рогоз збуњено њишу чудећи се и сами овој несвакидашњој ситуацији. Цео пејзаж делује попут сна – суровог, али у исто време и предивног.
А Дунав, тај вечни џин меканих руку, негде у даљини сабира снагу како би својим жустрим током поново удахнуо живот у ово место, које без њега, ипак, не уме да дише пуним капацитетом. До тада, Бегечка јама остаје у ишчекивању, као јединствено живо биће које држи дах, верно чекајући повратак свог древног сапутника.