Џудисткиња Александра Андрић, вицешампионка света и добитница Новембарске повеље Новог Сада: Сребро у ритму златних амбиција
Незаобилазно је име Александре Андрић, чланице Новосадског џудо клуба, међу освајачима медаља на међународним такмичењима и то не само ове године, него и у сезонама иза нас.
Још као кадеткиња кренула је да крчи пут на великој сцени, ван граница Србије, а упркос томе што је и даље у овој узрасној категорији, одличја је на европским и светским првенствима узимала и у јуниорској и сениорској конкуренцији.
Поставши кадетска првакиња Старог континента и планете, апетити су порасли, па је 2024. уследила и прва јуниорска медаља – две бронзе на ЕП, појединачна и екипна у миксу са колегама из репрезентације Србије.
Ове сезоне велики успех је Александра, коју тренира отац Миленко, направила и у сениорској категорији. Освојила је прво одличје у најјачој конкуренцији, бронзу на ЕП у Подгорици у категорији до 70 килограма. Након тога је, почетком октобра, на ред дошло и постоље на светском нивоу – Новосађанка је постала јуниорска вицешампионка планете.
Иако тек следи период када се сумирају резултати и праве избори за награде, Александра је већ примила једну и то од свог родног града. Припала јој је Новембарска повеља Новог Сада, друштвено признање за изузетне резултате и достигнућа у разним областима међу којима је и спорт.
„Дневник“ је испратио сваки Александрин успех, а преостало је да се са једном од највећих узданица српског спорта осврнемо и на последњи – другу светску медаљу у каријери, јуниорско сребро на СП у Лими.
– Тај шампионат ми је био један од најбитнијих ове сезоне, поготово што сам прошле године у Таџикистану изгубила у другој борби и желела сам да будем боља и не поновим исте грешке – каже Александра Андрић. – Ишла сам, као и увек, на злато. Касно смо стигли у Перу, пут је био дугачак, а ту је и временска разлика. Дошли смо на дан мерења и сутра сам већ морала да се такмичим. Нисам се осећала баш најбоље, некако је све било чудно искуство.
Упркос свему томе, Новосађанка је прокрчила пут до завршнице и сребра.
– Задовољна сам свим борбама до финала. Прва противница ми је била Индијка, коју сам брзо ухватила у захват. После је уследио тежак меч са Бразилком, коју сам ове године победила у финалу Европског јуниорског купа у Прагу. Дуго је трајала борба, али сам „златним поеном“ успела да тријумфујем. У четвртфиналу сам Рускињу брзо, после минут и по, „угушила“, па сам се у полуфиналу срела с Францускињом, од које сам губила и на вазари и јуко. На минут и по до краја борбе сам је бацила вазари, наставила партер и ту ухватила у захват и победила. У финалу сам, нажалост, направила грешку у гарду, што нисам смела. Трећи пут сам се у каријери срела са том Швајцаркињом, једном сам изгубила, а ове сезоне, такође у Прагу, сам била бољa од ње у финалу – описала је Александра пут до постоља.
По бодове за ОИ 2028.
За следећу годину Александра и њен отац и тренер Миленко већ имају планове.
– Највише би требало да радим сениорских такмичења. Од јуна почињу да се сакупљају бодови за Олимпијске игре у Лос Анђелесу 2028. године, тако да ћу од почетка сезоне да се борим више са сениоркама како бих ушла у ритам. За светска и европска јуниорска првенства ћемо још видети да ли ћу ићи.
Два велика достигнућа су иза џудисткиње ове године. Бронзом на сениорском ЕП је пробила лед у најјачој конкуренцији, а вицешампионском јуниорском титулом доказала је да припада и светском врху. У међувремену је била златна и на ЕЈОФ-у.
– Сезона је била успешна, наравно, међутим, није још готова. Преостала су ми још два јака сениорска такмичења у новембру, Загреб Гран при и Абу Даби Гренд слем. Светско јуниорско ми је добро дошло да се увежбам и уђем у ритам за те смотре – додала је Александра Андрић.
Сениорски изазови тек почињу
Након више сениорских такмичења у каријери и медаља у овој категорији, питали смо Александру да ли је сада већ на нивоу да може константно да се бори са сениоркама.
– Мислим да јесам. Видећемо сада на ова два такмичења, у Загребу и Абу Дабију. Ове сезоне ми је битније од сениорских било европско у априлу, након чега су уследиле јуниорске смотре, Европски куп у Прагу, светско и кадетски ЕЈОФ у међувремену. Сада ми преостаје да видим како ћу стајати са сениоркама – рекла је Александра Андрић.
