Представник НАЛЕД-а Душан Васиљевић истакао је да у Србији има око 116.000 паушалаца, те да они својим уплатама доприносе буџету више него сектори који нису у паушалном систему. Када је реч о реформи система опорезивања, навео је он, представници ИТ сектора највише су сагласни у томе да паушално опорезивање треба да буде аутоматизовано и транспарентно. Подсетио је на то да тренутно предузетник пре почетка пословања не зна да ли ће му бити одобрено паушално опорезивање, већ то сазнаје када крене у посао.
Аутоматизација и транспарентност би допринели да привредник сазна да ли ће бити део паушалног опорезивања пре почетка пословања, што ће олакшати посао и предузетнику и Пореској управи, нагласио је Васиљевић.
Навео је да ће то допринети бржем и лакшем оснивању предузетничког бизниса.
Када се говори о паушалном опорезивању, углавном се прво помисли на богате адвокате, а у паушалном опорезивању већином има оних који „састављају крај с крајем” и који не знају да ли ће имати довољно новца да плате порез, казао је Васиљевић.
Како је додао, такве су, на пример, преводилачке канцеларије, које месечно зарађују око 100 или 150 евра, и такви предузетници не би требало да буду оптерећени плаћањем пореза, док „не стану на ноге”, те како буде растао бизнис, тако ће расти и опорезивање.
Представница „СтартИТ”-а Зоја Кукић каже да нови предлог паушалног опорезивања има неке позитивне ефекте, а први међу њима је решавање до сада основног проблема, а то је колико он износи.
Милан Шолаја истиче да би „тектонске” измене опорезивања можда проузроковале веће трошкове, што би, каже, натерало предузетнике да пређу у сиву зону или да оду у иностранство.
Тада ћемо завршити с још мање буџетских прихода, закључио је Шолаја.
Добро је што иде ка томе да се тај систем реши и да се открије формула којом ће се паушални порез обрачунавати, сматра Зоја Кукић.
Међутим, додаје, држава не би требало да опорезује оне предузетнике који су на почетку пословања, који „живе од једног клијента”, и требало би да у систем укључи предузетнике који раде на црно, а не да ставља већи терет на оне који су већ део система. То може довести до тога да поједини стручњаци у ИТ сектору изађу из пословања, почну да раде на црно, што ми не бисмо волели да се деси, закључује наша саговорница.
Још један од проблема, како истиче, јесте то што инспектори опорезују различито те су постојали примери да два предузећа која раде у истом граду и приходују сличан износ новца, плаћају различите порезе.
Директор „Војвођанског ИКТ кластера” Милан Шолаја казао је да је држава увршћавањем ИТ сектора у паушални систем, омогућила да српски ИТ постане конкурентан на глобалном тржишту.
Румуни имају нулту стопу опорезивања на плате у ИТ сектору, Пољаци дају велике субвенције за извоз својих ИТ услуга, а ми имамо овај облик и мислим да не би било добро да се мења, сматра Шолаја.
Д. Урошевић
