На ту обавазу, која се односи на око 33.000 функционера, подсећа и директор Агенције за борбу против корупције Драган Сикимић.
Он за Тањуг каже да је функционер дужан да поднесе извештај са стањем имовине на дан 31. децембар претходне године, уколико је дошло до битних промена у имовинској карти у односу на податке из претходног извештаја.
"Рок за ванредно пријављивање имовине је 31. јануар", каже Сикимић и објашњава да се битна промена у односу на податке из претходног извештаја сматра свака промена која се односи на имовину чија вредност прелази износ годишње просечне зараде без пореза и доприноса.
Сикимић каже да је то отприлике од 4.500 до 5.000 евра, те да ће се тачан износ знати након што Републички завод за статистику објави податке.
Агенција, каже, са органима и институцијама провера да ли постоје функционери који су премашили овај износ за ванредно пријављивање имовине, а нису је пријавили.
Ако функционер не пријави имовину Агенцији или даје лажне податке о имовини може бити кажњен затвором од шест месеци до пет година, а функционеру који је осуђен на ову казну престаје обављање јавне функције и забрањује се стицање јавне функције у року од десет година од дана правоснажности пресуде.
Функционер може бити кажњен и новчаном казном од 10.000 до 50.000 динара за прекршај ако пријави имовину након истека рока прописаног законом.
Функционер коме је престала јавна функција дужан је да поднесе Извештај о битним променама у односу на податке из претходно поднетог извештаја и у наредне две године од престанка јавне функције.
