Продукција жутог зрна се креће и преко 8 милиона тона, што практично значи да га имамо у приличном вишку, али се кукуруз готово искључиво извози – непрерађен. Управо како би се повећала економска добит од ових вишкова, али и искористио отпадни материјал из прераде кукуруза - а заничне процене су да се генерише готово милион тона таквог отпада – на Институту за хемију, технологију и металургију Универзитета у Београду развија се пројекат Уникорн, који циља неколико група производа са додатом вредношћу.
– Сваки део кукуруза има потенцијалну додатну економску вредност која се може постићи употребом ензима – подсећа др Биљана Дојнов, научна саветница на Институту за хемију, технологију и металургију Универзитета у Београду. – Ензими су природни катализатори у животним реакцијама и њиховом употребом у индустријским процесима, уместо традиционалних хемијских третмана, добијају се производи вишег квалитета, уз ниже трошкове, односно смањен утрошак енергије и смањено генерисање отпадне биомасе. У оквиру пројекта Уникорн ми ћемо развити нове ензимске препарате за биопрераду свих делова кукуруза, односно сложених биополимера од којих се састоје, као што су угљени хидрати и протеини. Идеја је да се на тај начин добију високо вредни производи, као што су пребиотици или дијететска влакна.
У темељима Уникорна је, дакле, развој специфичних ензимских препарата који ће омогућити биопрераду не само клипа и зрна кукуруза, него и кукурузне свиле, кукурузних мекиња, кукурузног глутена… тако да се добију производи са додатом вредношћу и биоматеријали. А препарати, задужени за тај „посебан третман” кукурузних сировина, производиће се у лабораторији ИХТМ-а на бази микробних ензима – гликозидних хидролаза и пептидаза, који потичу од бактерија из рода Bacillus и гљива из рода Aspergillus и Trichoderma. Крајњи циљ је добијање нових биоактивних једињења додате вредности: пребиотика, нерастворних дијететских влакана, биоактивних пептида и антиоксиданаса.
– Ови производи додате вредности се већ користе у козметици и индустрији хране. Последњих година је, рецимо, повећано интересовање потрошача за тзв. функционалном храном, која поред нутритивне вредности пружа и здравствене бенефите у смислу смањења ризика од одређених хроничних болести. Наиме, и пребиотици, и дијететска влакна, и антиоксиданси, па чак и биоактивни пептиди су већ препознати као добри природни адитиви и додавањем у постојеће прехрамбене производе може се постићи њихов повећани унос у организам а да се не мењају драстично навике потрошача – појашњава др Дојнов.
Истраживања на пољу ензимских препарата веома су актуелна у свету. Постоје комерцијално доступни на иностраном тржишту, али се примењују у уским , специфичним гранама индустрије хране - винској индустрији, пекарској... По том моделу се онда и развијају специфично по типу производа или типу материјала који се користи, па индустрије, које су заинтересоване да прате трендове, и захтевају развој специфичних, баш њиховим потребама прилагођених ензимских препарата. Тако ће се и у оквиру Унукорн пројекта на ИХТМ-у развијати специфичн ензимских препарати за сваки циљани део кукуруза. При томе, ни заостали материјал након ензимског третмана неће бити бачен као отпад, већ ће такође послужити за даљу употребу, односно испитиваће се као потенцијални природни адсорптивни материјал за пречишћавање отпадних вода.
Није при томе згорег подсетити на то да је ова храна са додатном вредношћу једна од четири приоритетне области у оквиру Стратегије паметне специјализације Републике Србије за период 2020-2027, али и политике ЕУ за истраживање и иновације FOOD 2030, која у фокусу има подршку транзицији ка одрживим, здравим и инклузивним системима исхране. У том светлу је специфичaн задатак пројекта Уникорн, како истиче др Дојнов, унапређење капацитета пољопривредно-прехрамбеног индустријског сектора у нашој земљи кроз свеобухватно и оптимално коришћење нуспроизвода и отпада у индустрији кукурузног скроба:
– Индустријска производња ових производа додате вредности је код нас на самом почетку, за разлику од тржишта ЕУ и поготово азијског, где је знатно развијенија - истиче др Дојнов. Уосталом, одрживо управљање нуспроизводима хране доспело је на листу кључних приоритета у земљама ЕУ као део циркуларне економије. Дакле, кроз пројекат Уникорн ми ћемо побољшати употребу ензима у индустрији коришћењем различитих техника молекуларне биотехнологије за повећање приноса и стабилности ензима, као и за оптимизацију активности ензима на сложеним природним супстратима. Побољшане варијанте ензима ће бити детаљно анализиране да би се проценила њихова биохемијска својства као што су стабилност, растворљивост, активност, супстратна специфичност и структура. И коначно, одабрани материјали кукуруза, укључујући отпад из његове прераде, биће третирани тим специфичним ензимским препаратима за њихову био- прераду у низ производа додате вредности.
Мирослав Стајић
