Ове јесени земљорадници су посебно у проблему јер ретко које године је било да све примарне пољопривредне културе имају ниске цене.
Мали број њих ће успети да се извуче из дугова и поново заснује нову производњу. Зато се треба окренути другим биљкама од којих се може остварити егзистенција.
На пијацама, али и у великим трговинском ланцима већ месец-два има рибане жуте бундеве, која се користи за колаче, у народу познате као бундевара. Али чим захлади, и понуда а вероватно и потражња ће бити још веће, јер управо бундевара и у рерни запечени комади жуте бундеве подсећају на зиму, када се ова посластица, поготово у војвођанским домаћинствима, највише припрема.
Пољопривредно газдинство Бранислава Бађонског у Кулпину код Бачког Петровца већ шест година се бави производњом бундева, односно тикава, оних наранyастих које зовемо тамбурице и од којих се праве посластице.
Бађонски је одавно у пољопривреди, годинама је сејао кукуруз, соју, пшеницу, а онда је пожелео да се опроба и у некој другој производњи. Први је у Кулпину започео да се бави тиквама-тамбурицама и сада је већ познат међу великим трговинским ланцима и накупцима.
Тренутно је, како је казао за „Дневник”, у преговорима да крене да сарађује и са произвођачима дечје хране, јер је каша од бундева намирница која се бебама даје у првим месецима живота.
Цене тикава
Килограм рибаних тикава за бундевару на најпрометнијој Футошкој пијаци у Новом Саду креће се од 200 до 250 динара. Килограм тикава исечених на кришке продаје се од стотину динара па навише. Има и жутих округлих тикава тешких од три до пет килограма, које повртари продају за Ноћ вештица за стотину динара по килограму.
- Производња тамбурица није тежак ни скуп посао, али захтева ангажовање већег броја сезонских радника, јер тикве треба окопавати, сећи када сазру, утоварати у приколицу и прати, пошто велики трговински ланци захтевају чисте пловоде. С те стране производња може да буде захтевна а некада и немогућа уколико у селу и околним местима нема довољно сезонаца - казао је Бађонски. - Ангажовање сезонаца представља највећи трошак током производње, пошто семе није скупо осим када се сеју хибридне сорте, додуше, мање тражене на тржишту. Издатак представља и рад са маркетима јер, осим што тикве морају бити чисте и здраве, треба платити анализу о здравственој исправности намирнице, потом дати новац и за етикете на сваку тикву и бар код.
Бађонски наглашава да тиквама нису потребна заштитна средства, већ само да се окопају и када сазру убирати род. - Док плодови не сазру треба их заливати, али не често. Отприлике два пута, али ко хоће веће приносе, може и више пута. Сеју се када отопли, после 1. маја, када се температура земље устали изнад десет степени. Род се скида с поља крајем августа, када кора на пловодима пожути.
Ова година, истиче, за тикве је просечна. По хектару ће их бити око 20 тона. И цена је солидна, навелико тамбурице коштају 40 динара килограм.
- Тренутно нису тражене, али када се обуку капути и крене зима, више ће се куповати, јер док има паприке и парадајза нико не размишља о бундевари - наводи Бађонски.
З. Делић
