Некада првог, а некада другог полувремена, правила нема, осим правила о дијаметру њених домета у два дела меча. У обрнутој пропорцији одиграли су Новосађани и дерби са Партизаном у Београду и тако употпунили утисак о тоталној немоћи у сусретима са Звездом и Партизаном: четири меча, четири пораза, уз гол-разлику 2:12.
– Остали смо дужни навијачима у првом полувремену – коментарисао је учинак свога тима у дербију тренер Војводине Ранко Поповић. – Почели смо да играмо фудбал, који знамо да играмо, тек када је домаћин повео. То што смо играли после 1:0 за Партизан, то је оно што је требало да играмо од почетка. Имали смо и шансе за резултатски преокрет. Нисмо то урадили... Партизану честитке, а нама преостаје да се окренемо себи и да исправимо уочене грешке, пошто их је било и у дербију и које су нас на крају коштале пораза. Били смо премало активни за оно што бисмо желели да постигнемо.
Осврнуо се тренер Војводине и на учестале конструкције у делу спортске јавности, које се односе на неуједначен интензитет игре новосадског клуба у сусретима са два београдска ривала шампионске традиције.
– Уочи, али и после утакмица са Звездом и Партизаном увек се креира некакав амбијент да Војводина игра за некога. Војводина није тим који ће да игра за некога, него игра за себе – категоричан је Поповић. - Није ништа мањи клуб од Звезде и Партизана, уз поштовање према њима. Истина, они имају више титула од нас, али што се реномеа тиче имамо га и ми довољно да бисмо играли за некога другог.
Можда се управо у стварању таквог амбијента рађа и оптерећење које утиче на расположење и учинак играча у пола белом, пола у црвеном. Како другачије разлучити два различита издања тима чија је игра куриозитета вредна да су много боље одиграли друго полувреме, у коме су примили три гола, него прво у коме су се бранили и одбранили.
Л. Бакмаз
