Ипак, изборио се прво за Загреб, где је поделио потпуно минутажу са Митровићем, а потом и за Доху у којој је бранио све време као први голман.
„Надао сам се, желео шансу. Бане Митровић је велико име, зна се шта је освојио. Владимир Мишовић је фантастичан голман, нема дилеме. Верујем да сам се заслужено изборио и драго ми је због тога. Оцена учинка? Био бих свакако потпуно задовољан да није било оне утакмице са Хрватском. Било је супер утакмица као са Црном Гором и Мађарском али то четвртфинале је спречило да будем потпуно задовољан, моја партија са Хрватском је бацила мрљу на наше првенство“ прича Филиповић.
Одличне партије против Црне Горе (16-12), Мађарске (22-12) су остале у сенци три одбране од 18 шутева у нокаут дуелу са Хрватском.
„Нисам осећао притисак пред тај дуел, пробао сам да приђем као свакој другој утакмици. Можда је подсвесно нешто постојало и када је лоше кренуло нисам имао снаге да се вратим као у неким другим случајевима. Као да нисам имао исксутво за тај меч. То је највећа утакмица у каријери до сада.“
Сати после утакмице нису били лако. Филиповић објашњава како је све изгледало:
„Шта је било у мојој глави после утакмице не знам тачно. Још ме прогања, скоро сам сањао да је одлучено да се утакмица понови, да смо победили и постали прваци света. Да је све испало другачије. Знам да треба време да се слегне. У сваком случају велико искуство“.
Друштво из екипе је било како се и очекивало:
„Нема шта осетио сам подршку сваког играча, нико ми реч лошу није рекао. Причао сам и са селектором Стевановићем. Рекао је да се то догађа, да ми је прво велико такмичење на којем сам први голман. Додао је да је све то школа, да морам како знам и умем да се вратим против Мађара, да покажем карактер“.
И сам је слично размишљао:
„Било је важно да се вратим. Говорио сам себи ако сада то не покажем онда нисам за велике ствари. Срећом та утакмица је показала да сам спреман да будем на жељеном нивоу после слабе партије и тешког пораза. Али питање је шта би било да нисам невероватну подршку екипе“.
На клупи је седео Бане Митровић. Оценили смо да су управо људски и голмански квалитети били велика подршку Филиповићу.
„Не знам како бих га описао. Речју – невероватан. Зна се какав је голман, видео сам и колико је велики човек. Давао је савете, гледао сам како припрема утакмице, учио од њега.На паузама је знао када би видео да му ухватило неко лудило, нервоза, да ме смири, нашали се, опусти ме.Све је радио за успех екипе. Ако га и има, его је оставио по страни, Никад се није осетило да је бесан што не брани, све је и са клупе радио за што бољи резултат“.
Следећи испит су Олимпијске игре. Све ће бити само лако бити неће:
„То су најбоље екипе на свету, свака утакмица је за ангажман од милион посто, сваки меч је финале. Доста смо имали неуспеха. Мислим да је Париз велика шанса да се представимо у најбољем светлу. Имали смо до сада велики притисак у тим стресним мечевима. Дуго без медаље, осећају то и искусни играчи али још више и они који немају много медаља у каријери. Зато смо у одлучујућим моментима доносили погрешне одлуке у најбољој намери. Превише тога је за нама, у Паризу треба да будемо растерећени, да се покажемо у правом светлу“.
Игра за румунску Орадеу, тренира по програму тренера Петровића и Остојића.
„Волео бих наравно неки јачи клуб али о томе када додје време. Румунија ће бити учесник Игара, појачаће се интерес за ватерполо али ако буде понуда…“
Нови Сад је српском и светском ватерполу дао одличне голмане. Рецимо Соро, па Гојко Пијетловић, па Митровић… Шта мислите одакле је Радослав Филиповић:
„Почео сам у седмој години у Војводини. Тренери су били Андор Шулц и Мирослав Баин. После Војводине, бранио сам три године за Шабац, једну за Нови Београд и сада сам у Орадеи. Идемо даље“.
Србија ће на Олимпијским играма бити у групи са Шпанијом, Мађарском, Француском, Јапаном и Аустралијом, док другу чине – Италија, Хрватска, Грчка, Црна Гора, САД, Румунија.
(Спорт клуб)
