Запослен по лизингу, на одређено време, познат органима задуженим за производњу нектара званог мошт, од кога касније настаје омамљујући “рампаш”. У опису дужности пудара, једног од најлепших занимања на свету, оном правом где се гаји витис винифера, винова лоза, јесте да чува и буде домаћин винограда у његовом најважнијем периоду. Усамљени господар вечерње и ноћне тишине, хватач птичијег пева и лепета крила, шушкања лишћа и пуцкетања нагажене суве гране, пажљиви посматрач лета свег пернатог и гвозденог, а нарочито - чворака.
А шта све мора имати пудар, као службена особа, од професионалне опреме и личних способности, урођених и стечених. Прво: јак глас. Да може отерати свакакве вране и вашке, те неодлучније лопове, потом исто тако јак штап, да њиме припрети, а ако треба и преко леђа употреби ако уљези не послушају аудио опомене. Још: оштру брицу, да њоме ситно исецка сланину за вечеру. Ручаће и доручковати прво грође, са мало хлеба јер за прави обед нема времена, као и сваки други у винограду у доба зрења.
Приче се да су некад чувари, уз чегртаљке и папирне пропелере са погоном на ветар, држали близу руке и пушке, ловачке, са патронама пуним соли, паприке и бибера, сачме које се највише боје прави лопови, а и чворци, две категорије опасних природних непријатеља пудара. Чворци су то и признали. Један у песми Чика Јове децидирано вели: “Ја би тео за пудара, ал ме нико неће / Баш сам худе среће.” Двоножни лопови, никад то не признају. Чак и кад их ухвате са прстима у тегли, пардон, гроздовима у yепу, кажу да су залутали, да су мислили да је то виноград њиховог тече, а и од самог пудара помислили да је дотични теча.
Пудари су, у ствари, службена лица. Кажу неке приче да су друга службена лица, рецимо пандури, названи баш по пударима. Но, да не бацамо сенку на частан посао пудара јер они не наплаћују казне, не пендрече и ислеђују, већ само чувају грожђе у винограду. “Раде” само док не почне права берба, а онда се преквалификују у бераче, носаче путоње и свега што треба из винограда натоварити у возионице, допремити до квеча (млин за муљање грожђа), убацити у пресу, преточити у буради… Пудари су и најпогоднији кад треба изабрати гроздове за евенке, оне чаробне висеће посластице, творевине што ће наредних месеци стајати на промаји таванској да би сред циче зиме спасле живот тешко болесном детету, вратила снагу реконвалесценту или, једноставно, осладиле неком рођендан или други празник јер има у сачуваним пуцадима конзервирано сунце и његову моћ исцејења. Ти последњи дани пударења су најлепши, мада и најтежи. Наиме, кад се берачи повуку, пудари остају. Заложе мало ватре јер још има комараца, испрже мало сланине, угасе жеђ са мало рампаша, пошто су претходно подстакли апетит са мало комовице. Дакле, свега по мало јер ће прави одмор и опоравак, чак и вађење мноштва трња из пета и палчева, морати да чекају док не прође велики посао бербе. Па и други послови, исто тако велики, после бербе. Тек онда ће, ако буде прилике, моћи да слушају праве приче и песме о грожђу и његовим лепотама. Од оне како “копа цура виноград“ па полетнијих “берем грожђе бирам тамјанику”, “донеси вина крчмарице “ те “нема лепшег грожђа од племенке ни милијег рода од…”
Но, док пудари чекају својих “пет недеља зимског одмора”, паметни и предузимљиви су већ смислили да све што је лепо и вредно спакују у “пударске дане”, пардон вечери и ноћи, те понуде гостима, доконим и богатим као - туристичке уживанције. Тако сад у чарима винограда уживају и они који нису никад држали мотику или шприц за прскање, тежак и пун “бордовске чорбе “ (плаво зелене јер се зове по граду Бордоу, а не бордо боји). Као што савремени љубитељи салаша, кромпирача и фришких чварака уживају и под багремима, мада никад нису устајали у зору да окопавају кромпириште или напоје свиње. Али, пудари и салашари уживају и кад их само помињу као неуморне радише.
Кључно за пударски занат је чегртаљка - дрвена направа која прави буку окретањем руком, касније навијачки реквизит, пре шок бомби, ракета, бенгалске ватре; члан - део винограда одвојен од целине стазама, насипом, тераса на падини; ластар - прут, грана лозе, израстао у последњем вегетационом периоду; чардаклија - лоза формирана да се пење на потпорне стубове и жице; путоња - мање дрвено буре обликовано да се носи на леђима у које берачи сипају гроздове.
Павле Малешев
