са универзитета у Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу и Познању .Реч је заправо о научноистраживачком пројекту “Књиженство, теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године” Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, који је рађен од 2011. до 2015. године.
Недавно се појавио истоимени зборник радова, који настоји да реконструише део једног потиснутог сегмента наше културе. Зборник су уредиле Биљана Дојчиновић, Александра Вранеш и Зорица Бечановић-Николић.Уреднички тим је настојао да представи резултате оних истраживања која осветљавају најкрупније елементе историје женског стваралаштва. Мисао-водиља била им је да је култура способност да се мисли и осећа дубоко. Бављење женском културном и књижевном историјом учеснице истраживања схватиле су као предуслов истинског развоја и очувања тог неопходног интелектуалног и емоционалног аспекта једног друштва.
Пројекат има за циљ да осветли историју женске књижевности на српском језику, као и да теоретизује њене специфичности. Назив пројекта – књиженство – јесте стара реч за књижевност која својим пореклом и звучањем поетично спаја основне елементе пројекта: књижевност и женско стваралаштво на једном језику и његовим претечама, као и настојање да се пронађе теоријски говор којим се то стваралаштво може описати. Два основна елемента пројекта јесу дигитална база података и електронски часопис за студије књижевности, рода и културе “Књиженство”.
Дигитална база података “Књиженство, теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године” садржи податке о стваралаштву српских књижевница од средњег века до 1915. године. Реч је о основним биографским и библиографским подацима, подацима о преводима, женским часописима, везама са другим књижевницама, српским и страним, међусобним утицајима, линковима који воде ка дигитализованим текстовима.Пројекат Књиженство је повезан са базом података о европској женској књижевности до 1900.године.
Р. Лотина
