АНГАЖОВАНИ ТЕАТАР ЗАЈЕДНИЦЕ КОЈИ РАЗБИЈА ТИШИНУ ОКО ДИСКРИМИНАЦИЈЕ СТАРИЈИХ Представа „Чекајући кишу” – искреност емоција позив на промишљање
У оквиру овогодишњег издања фестивала Безвремени, који је посвећен истраживању и указивању на различите облике дискриминације старијих особа кроз уметнички израз театра заједнице, публика ће имати прилику да погледа представу „Чекајући кишу“, дело које дубоко проговара о свакодневним неправдама, невидљивим границама и друштвеним механизмима који утичу на достојанство старијих.
Ова представа, резултат шестомесечног процесног рада, настала је кроз заједничко стварање професионалних уметника и грађана, а њена снага лежи у непосредности искустава и искрености емоција које извођачи доносе на сцену. „Чекајући кишу“ је више од позоришне представе, то је друштвени дијалог, отворени позив да се ослушне и разуме свакодневица оних који често остају на маргинама.
Кроз шест призора, представа проблематизује различите облике ејџизма, од оног суптилног и друштвено прихваћеног, до институционалног и системског. Свака сцена доноси слојевиту слику о томе како предрасуде, равнодушност и структуралне неједнакости обликују животе старијих особа. Од призора у јавним установама, преко породичних ситуација и међугенерацијских дијалога, па све до унутрашњих монолога о пролазности и смислу, комад разоткрива сложеност искуства старења у савременом друштву.
Учесници нису само глумци на сцени, већ и носиоци личних искустава
Посебност представе „Чекајући кишу“ огледа се у њеном процесном карактеру, у чињеници да су у стварању учествовали грађани и грађанке Новог Сада, узраста од 18 до 80 година. Учесници нису само глумци на сцени, већ и носиоци личних искустава, аутентичних прича и искрених емоција које представу чине живом, искреном и дубоко људском.
Њихова изведба не тражи савршенство сценске форме, већ истину, ону која потреса и подсећа. Кроз њихове гласове, покрете и тишине, публика се позива да преиспита сопствени однос према старости, пролазности и емпатији. Јер, у овој представи, старији нису симбол немоћи већ огледало друштва, које својим ћутањем и равнодушношћу често производи неправду.
Радионице и пратећи програм
Поред представа, фестивал „Безвремени“ доноси и две бесплатне радионице - „Од грамофона до смартфона – ДЈ радионица за све узрасте“ и Плесну радионицу за све генерације. За обе су неопходне пријаве путем линкова доступних на званичним каналима фестивала. Радионице су замишљене као простор сусрета, игре и стварања, где се бришу границе између младих и старих, уметника и публике.
„Чекајући кишу“ наглашава важност друштвене одговорности и међугенерацијске солидарности. Киша из наслова симболично најављује промену – прочишћење, али и време чекања. Чекање да друштво коначно препозна и разуме старије не као терет, већ као драгоцен извор знања, искуства и хуманости.
Кроз снажан сценски израз, музику и визуелну симболику, ауторски тим води публику кроз емотивно путовање које осцилира између тишине и олује, између немоћи и храбрости да се проговори. Представа не нуди лака решења, али отвара простор за промишљање и делање.
Ауторски тим и сарадници – гласови солидарности
Представу „Чекајући кишу“ потписују аутори и уметници који су већ препознати по свом ангажованом раду у области театра заједнице. Режију потписују Лазар Јованов, Демир Мекић и Бранка Бајић Јованов, док су драматургију креирали Светислав Јованов и Лазар Јованов. Процес су водили Бранка Бајић Јованов и Демир Мекић, уз уметничку подршку композитора Лазара Новкова, који потписује оригиналну музику, и Стефана Милошевића, аутора дизајна светла. Костимографкиња је Наташа Вранешевић, док су стручни сарадници на теми ејџизма били Наташа Тодоровић и Милутин Врачевић.
На сцени ће се појавити Наталија Маринковић, Милка Дмитрашиновић, Светлана Селаковић, Станка Параћ Дамјановић, Јасна Карталовић, Драгица Летић, Милена Маринковић, Зоран Ивковић, Предраг Веселић, Борислав Сакач, Кристина Дорић, Дубравка Цимеша, Мина Витасовић, Јелена Лујић, Милена Лазаревић, Анамарија Димитријевић, Славица Страценски, Љубица Јанков, Демир Мекић и Лазар Јованов. Сваки од њих доприноси сопственим погледом на тему, градећи заједнички мозаик који на сцени оживљава борбу против предрасуда.
Стручни саветник пројекта је Ивица Клеменц, а продукцију и техничку реализацију подржали су Културни центар Новог Сада, Културне станице, Установа за израду таписерија „Атеље 61“ и Амерички кутак Нови Сад.
О фестивалу Безвремени
Фестивал Безвремени представља први уметнички ангажовани фестивал у Србији посвећен истраживању и борби против дискриминације старијих особа, у форми театра заједнице. У организацији Фондације Нови Сад – Европска престоница културе, у сарадњи са Трупом Држ’ не дај и Црвеним крстом Србије, фестивал тежи да отвори простор за разумевање, солидарност и промену. Овогодишње издање фестивала посвећено је теми деменције и ејџизма, с циљем да се скрене пажња на системске неједнакости и подстакне развој дневних центара и услуга предаха за старије особе и њихове неговатеље. Кроз уметничке форме и заједничке процесе, Безвремени позива све генерације да заједно промишљају о праву на достојанствено старење и равноправно место у друштву.Улазнице за све представе доступне су од данас на продајним местима Гигстиx-а и онлине на њиховом сајту.
Европски пројекат и шира мисија фестивала
Представа „Чекајући кишу“ настала је у оквиру европског пројекта Age Against the Machine, чији је носилац Фондација Нови Сад – Европска престоница културе, у партнерству са бројним међународним институцијама и организацијама: Nordisk Teater laboratorium (Холстебро, Данска), Театр Брама (Гољенов, Пољска), Универзитет у Евори (Португалија), Црвени крст Србије и Compagnia II Melarancio Cooperativa Sociale Ets (Кунео, Италија). Пројекат су подржали Европска комисија кроз програм ЦЕРВ – Мрежа градова, као и Министарство културе Републике Србије и Град Нови Сад. Посебну захвалност ауторски тим упућује свима који су омогућили да процес буде инклузиван, заједнички и отворен јер управо заједништво јесте темељ и порука овог дела.