Студенткиња Технолошког факултета у Београду својим ће учешћем на овој манифестацији обезбедити да наша земља постане поново чланица Светске орачке асоцијације и стекне право учешћа на Светском првенству орача наредне године. То значи и да ће, кад дође време, бити неопходно организовати и домаће такмичење са строгим пропозицијама, које ће на годишњем нивоу доносити државног шампиона у орању.
Марија је учешће обезбедила остваривши бројне победе на домаћим такмичењима, од којих се међу најзначајније убраја “Србобранска бразда“ 2021. године, када је тријумфовала у конкуренцији 50 такмичара, међу којима је била – једина девојка. Од 2016. године, када је остварила прву победу на такмичењу “Прва бразда” у родном месту, па до тог надметања у Србобрану, Марија је освојила укупно шест златних одличја, што је, по мишљењу Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, било сасвим довољно да ускоро крене пут Летоније. Министарка пољопривреде, шумарства и водопривреде Јелена Танасковић летос је угостила Марију и том приликом потврдила да ће њено министарство финансирати поновно учлањење Србије у Светску орачку асоцијацију.
Светска орачка организација основана је, иначе, 1952. године у енглеском лучком граду Воркингтону, и данас окупља државе са готово свих континената, у којима активно раде национална удружења орача. Од држава са простора бивше Југославије, чланице су Словенија, Хрватска и Северна Македонија. Прво Светско првенство у орању је приређено је само годину дана по оснивању Светске орачке организације и домаћин је била Канада.. Данас оно представља најзначајније глобално такмичење у области пољопривредне механизације.
Првенство се одвија на парцелама у дужини од 100 метара и ширине 20, односно површине 2.000 метара квадратних. Учесници ору стрњиште, апотом травњак, надмећу се у две категорије плугова, раони и плуг обртач, при чему они могу бити конструктивно решени као двобраздни или тробраздни. Према пропозицијама, сваки такмичар има на располагању укупно три сата да узоре додељену парцелу, док на дати знак треба да започне са отварањем бразде, што мора да уради у року од двадесет минута. Након тога следи једночасовна пауза како би судије могле оценити његов рад и доделити му бодове, а потом такмичар има још два сата и четрдесет минута да комплетно пооре парцелу.
Судије оцењују бројне параметре, као што су једноличност, равномерност и уредност у превртању пластице целом дужином и ширином бразде и на површини узоране парцеле не би смело бити биљних остатака. За освојено прво место, у категорији раони плуг, уручује се трофеј “Златни плуг”, а у категорији плуг обртач “Златна бразда”. “Сребрни ружин пехар”, за освојено друго место, и “Трофеј пријатељства”, треће место, у категорији раони плуг, односно “Лемкен трофеј”, који добија вицепрвак у категорији плуг обртач.
Мало је познато да је Светско првенство у орању одржано и у бившој Југославији, а домаћин је била управо Србија. Приређено је септембра 1969. на имању ПИК “Београд”. У новинском чланку “Политике” забележно је да је покровитељ 16. Светског првенства у орању био и лично Јосип Броз Тито. На првенству је учествовало 37 такмичара из 19 држава и после дводневног надметања, светски првак је постао Флеминг Тисен из Данске, а вицепрвак Питер Андерсон из Аустралије. Куриозитет је да су обојица управљали тракторима ФИАТ 550. А да се радило о веома атрактивном такмичењу говори податак да га је пратило чак четири хиљаде гледалаца.
Силвиа Ковач
Филип Форкапић
