Њен значај, како је наведено у образложењу одлуке, огледа се у културном, просветном, стручном, трговачко-занатском и друштвеном статусу.
Територија на којој се налази данашње старо језгро Зрењанина насељена је од најстаријих времена, тако да се трагови људских насеобина могу пратити од неолита, што потврђују бројни археолошки налази.
У Плану генералне регулације „Центар“ у Зрењанину пише да се у срцу овог града налази више археолошких налазишта. Када је реч о Жупанијској палати, данас згради Градске управе, у дворишту овог монументалног објекта, који краси Трг слободе, налазила се yамија подигнута са доласком Турака. Овде је била и тврђава подигнута у 15. веку. Приликом копања темеља за проширење зграде откривен је праисторијски материјал. Такође, за време земљаних радова испред Градске куће, на простору где се налази дрво Тиса, радници су ископали фрагменте праисторијске керамике винчанског периода.
Својевремено су откривени и засвођени ходници испред зграде бившег Комитета, код летње биоскопске позорнице, у дворишту Народног позоришта и испред Водоторња. Сводна конструкција ходника констатована је на дубини од 0,80 до 1,80 метара, а њихова ширина износи 1,50 метара. Куриозитет је да сви ходници имају правац према Жупанијској палати.
Овде није крај археолошким открићима. Радници су на централном градском тргу, приликом копања бунара, наишли на већу групу набацаних људских скелета који припадају особама разног узраста. Овај трг је занимљив и по томе што се на простору између Градске куће и Католичке цркве налазио базар са 22 занатске радње.
Недалеко одатле, у улици Краља Петра, налази се зграда некадашње Аустроугарске штедионице, данас зграда „Огрева“. У дворишту зграде, на месту где се налази бункер, нађен је средњовековни новац Вука Бранковића и Жигмунда Луксембуршког.
С друге стране Градске куће налази се зграда Финансијске палате, у којој је данас смештен Народни музеј. Приликом земљаних радова на тој локацији радници су нашли турски ибрик. Занимљива је, са ове тачке гледишта, и Обала Соње Маринковић. Упоређујући стари план града, наиме, архитекте су констатовале да се на простору некадашње фабрике „Соча“, а данас Текстиловог тржног центра, налазила прва, мања тврђава, која је уцртана и на једној од првих карата града.
Више археолошких налазишта откривено је и у улицама које су повезане са Тргом слободе, односно у главној улици – Краља Александра Првог Карађорђевића, Пупиновој и Гимназијској.
У Пупиновој улици, између Главне поште и Градске народне библиотеке, нађен је велики број фрагментоване керамике из периода од 16. до 18. века. Испред самог улаза у пошту откривена је остава новца Лајоша Великог из 14. века, а тај новац је остао у збирци Милана Николића.
У Плану генералне регулације „Центар“ додаје се и да је на потезу од раскршћа Јеврејске улице до краја Гимназијске, приликом копања канализационе мреже, пронађена већа количина средњовековног материјала и цео суд из 17. или 18. века.
Код Буковчеве палате, која се налази на почетку централне зрењанинске улице, при копању темеља су откривена два килограма сребрних посуда. Материјал се данас налази у Темишварском музеју. У овој улици пронађени су и остаци средњовековног керамичког материјала, турска здела и два ибрика. На простору између Централне апотеке и киоска, приликом постављања нових инсталација, радници су наилазили на људске скелете.
Жељко Балабан
