Део је намењен за личне пратиоце, део за дневни боравак, део за превенцију насиља, али и друге потребе.
Красић каже да свакодневно добија пошту и записнике из полиције везане за насиље у породицама, које Центар за социјални рад обрађује, а даље са тужилаштвом и судом, социјални радници раде на тим случајевима.
- Имамо и састанке формираних тимова где се анализира, затим заједнички наступа. Користимо Сигурну кућу у Сремској Митровици, у мери колико нам је потребно- напомиње Красић и додаје да они финансирају превоз.
Према његовим речима, не може да укаже на један проблем као горући, али насиље је свакодневна ствар, па се то може навести као један од главних проблема.
- Медијације код бивших супружника, виђање са децом, решавање тих обавеза, то су све деликатне ситуације. Стално имамо притиске, судске одлуке које морамо да поштујемо, а увек се неко жали- каже Красић и додаје да проблеми настају и код виђања деце у контролисаним условима, а мали простор је предвиђен за то.
Красић додаје да када је породично насиље у питању, Центар има дежурство 24 сата, који при сваком позиву СУП-а излазе на терен.
-Имамо годишњи распоред дежурстава, који организујемо сваке недеље, те имамо колеге који су увек на дежурству- каже Красић.
Проблем Центра за социјални рад је и смештај корисника, јер су домови регионално затворени, тврди директор, јер свака регија има своје болесне, па тешко примају неког са стране, односно друге општине.
Директор румског Центра за социјални рад каже да доведу дечицу од шест месеци или годину дана због виђања у контролисаним условима, па деца плачу и то ствара тензију.
- Има доста бивших супружника који неће да се виђају у кућним условима, мало код једног, па код другог родитеља, него у малтене присилно контролисаним условима - напомиње Красић и сматра да је то најлошија варијанта, јер нема релаксираног амбијента, ни комоције, већ се све одвија уз присуство социјалних радника.
- Имамо проблем и са прихватилиштем, што није проблем само наше општине, поготово у зимском периоду, када су људи више болесни, а Геронтолошки центар не може да прихвати све - каже Красић и додаје да Народна кухиња ради при Црвеном крсту и броји око 750 корисника, а осим тога Црвени крст дели и пакате прехрамбених производа, хигијене, огрева и других ствари.
- У недавној акцији подељено је око 350 пакета, што у градским месним заједницама, али и сеоским - каже директор Центра и додаје да је прошле недеље стигао и пети шлепер брикета подељен у насељу Кленак, те се људима на све начине помаже. Осим новчане једнократне помоћи, корисницима се помаже поделом брикета. Та врста помоћи стићи ће ових дана и угроженима у Руми.
- Делимо комбиновано, село, па град - истиче Красић и додаје да тако сви материјално угрожени добију помоћ.
М. Стакић
Пројекат „Равноправност у Руми” реализовала је „Панонија медиа” уз подршку „Дневника”. Ставови изнети у овом тексту нужно не изражавају ставове локалне самоуправе, која суфинансира пројекат.
