Сетва другог поврћа на отвореним пољима требала би да крене у априлу и мају. Очекује се да ће и ове године бити посејано у отвореном и затвореном простору као и ранијих година од 120.000 до 130.000 хектара и да ће поврћа бити довољно за домаће потребе и за извоз.
Уочи нове пролећне сетве др Ђорђе Војновић са Пољопривредног факултета у Новом Саду подсећа да је лањска година била тешка за повртарство, пре свега због прохладног времена и обилних падавинама у мају и суперћелијскe олујe праћенe градом у јулу, што је нанело штету, пре свега, средње касном и касном поврћу.
Приноси су, казао је, били нижи за пет до преко 30 процената у зависности од локалитета и повртарске врсте, али без обзира на то, произвели смо довољно здравствено безбедног поврћа врхунског квалитета.
- Наши повртари годинама умеју, доказано је, да произведу поврће према стандардима домаћих и страних тржишта, и већ дуго година је технологија производње, посебно на отвореном пољу, код већине професионалних произвођача на врхунском нивоу - изјавио је др Војновић и додао да се на основу вишегодишњег просека очекује да ће ове године поврће заузети између 120.000 и 130.000 хектара.
По његовим речима, производња у различитим облицима заштићеног простора обухватиће од 5.000 до 6.000 хектара, од чега је око 3.000 хектара привремени заштићени простор.Те површине су недовољне, указао је, да би се покриле домаће потребе, због чега је наша земља значајан увозник раног поврћа, посебно из Албаније, Северне Македоније и Турске.
Према званичној статистици, укупна домаћа производња поврћа прошле године износила је око1,2 милиона тона 11 различитих врста намењених свежој потрошњи или потребама прераде. На окућницама и у баштама произведено је око 400.000 тона разноврсног поврћа, намењеног потрошњи у домаћинству или продаји на зеленим пијацама.
На домаћем тржишту завршило је од 700.000 до 800.000 тона најразноврснијег свежег поврћа и 300.000 тона кромпира, а остатак је извезен.
Др Војновић је посебно истакао да је у повртарству важније остварити врхунски квалитет, па тек онда стабилан принос по јединици површине. - То се може постићи правилним избором сорти које су прилагођене агроеколошким условима наше земље. Такође, важно је сејати семе високе биолошке вредности, без обзира да ли је производња на већим површинама или у баштама и окућницама.
Наш саговoрник истиче да би поврћа могли да имамо и више, али да на томе треба радити. - Треба да се ради на унапређењу капацитета за складиштење и прераду. Шире гледано, важно је да успоставимо олакшан приступ кредитима за инвестиције у модернизацију производње. Осим тога, промоција домаћих производа на иностраним тржиштима и стварање повољних трговинских услова, допринело би повећању извоза и девизног прилива. Све ове мере заједно створиле би основу за одржив раст и успех у сектору производње поврћа - навео је др Војновић и указао да кључне препреке у повећању производње поврћа представају и недостатак радне снаге и застарела механизација.
Др Војновић истиче да је избор одговарајућег сортимента у повртарству значајан чинилац за постизање високог приноса и квалитета. - То је битно, јер производња једног хектара поврћа може да кошта и 10.000 евра, што значи да је повртарство скупа производња, посебно што на ту цену треба додати и трошкове складиштења, некад чак осам па до десет месеци код неких повртарских врста, како би се одржао континуитет у испоруци, односно потрошњи свежег домаћег поврћа на породичним трпезама.
З. Делић
