Новосађани све старији

У Новом Саду живи око 400.000 људи, а према последњим доступним подацима Републичког завода за статистику, град бележи стални прилив становника које је све старије. Ни миграције, по свему судећи, не помажу главном граду Војоводине у „подмлађивању” становништва, па је просечна старост Новосађана прешла четврту деценију. Ништа боља ситуација није ни у осталим градовима у Србији.
е
Фото: Dnevnik.rs

Према процени Републичког завода за статистику, у Новом Саду је у 2018. години живело 358.572 становника, што је више од 58.000 становника у односу на попис из 2002. године. Стопа наталитета је неповољна, што доприноси ниском природном прираштају. Специфична стопа феритилитета у односу на старост је највиша код жена старости 30-34 године, што указује да жене у Новом Саду све касније рађају децу. Водећи узроци смртности становништва су хроничне незаразне болести (кардиоваскуларне болести, тумори, болести система за дисање и болести система за варење које чине 80,5 одсто укупног морталитета.

- Са 35,4 одсто особа старости 50 и више година и са свега 16 одсто млађих од 15 година, становништво Новог Сада спада у регресиван тип становништва који карактерише висок удео старог становништва и мало учешће младих. Миграциони салдо (разлика броја досељених и одсељених) на територији Новог Сада је позитиван, што значи да се више људи досели него што одлази из града - наведено је у извештају Института за јавно здравље Војводине.

Према речима социолога Бојана Панаотовића, читав европски контитнент стари и демографски је у страховитом опадању, те да је у најбогатијим земљама попут: Шведске, Норвешке и Данске лошије него код нас.

- Тежња ка томе да ће финасијско побољшање решити проблем је потпуно погрешно. Наглашавам да се из социолошког угла залажем да свака мајка добије накнаду, млади брачни пар што бољи статус и повољније кредите и за то сам да мајке с троје деце имају бенифицирани радни стаж или да имају скраћено радно реме; апсолутно све то треба подржати, похвалити и поздравити, али истине ради, јавности и стварности, треба нагласити да је највећи наталитет у Африци и Азији. Постоје породице са 15-торо деце, а најслабији наталитет је управо у најбогатијим друштвима. Поздрављам и одлуку државе са новим мерама, али морамо бити свесни да решење није ту јер би онда Норвешка имала популациони бум, али га нема - каже Панаотовић.

Како је даље рекао, Нови Сад има срећу да многи желе да се доселе у њега зато што је привлачан јер постоји тржиште рада и има богату културну понуду, те зато што је град по мери човека и то поправља просек.

- Међутим, ако имате на европском контитенту такозвану демографску криву у жестоком опадању, тешко је очекивати да ће у Србији бити нешто другачије. У Србији је та крива у опадању, а Нови Сад мање лоше стоји, због тог што се млади људи досељавају. Често видимо наслове у новинама да стижу добре вести из Бетаније. Постоје места у Србији по ободима где нема тако добрих вести. Зато што је мање слободних радних места, зато што се људи мање опредељују да улазе у брак, а онда још мање да рађају децу - каже наш саговорник.

Једна од суштинских тачака је, како је појаснио, филозофија и иделоголија егоизма. Наиме, онај ко улази у брак тај мора се да се одрекне доброг дела сопствених навика.

- Улазак у брак значи делити са неким и стамбени простор и одрећи се неких навика. Долазак деце на свет некада захтева не само дељење већ и много више. Међутим, то нису нимало лаки кораци. Када на све то имате једну континуирану филозофију егиозма која се развија, онда имате велики проценат људи у једној читавој генерацији који се тешко опредељује да уђе у брачни однос. Та филозофија егоизма се развија у западном систему уопште и подразумева да је најважније бити: млад, привлачан, леп, сит, односно задовољити своје потребе. Улагање у потомство захтева одрицање, али онај ко није искусио тако нешто, мисли да је то патња. Међутим, сваки родитељ зна да је то потпуно супротно - закључује Панаотовић.

По подацима Републичког завода за статистику, у Републици Србији, у периоду јануар-децембар 2021. године, број живорођених је износио 62.062. У односу на исти период претходне године, када је број живорођених износио 61.693, бележи се раст од 369 односно за 0,6 одсто.

Број умрлих у Републици Србији у периоду од јануара до децембра 2021. године износио је 135.901 и, у односу на исти период претходне године, када је број умрлих био 114.954, бележи се раст од 20.947 или за 18,2 одсто.

Број умрлих у Војводини у прошлој години је је за 4.817 већи од броја умрлих у истом периоду 2020. године или за 16,2 одсто.

Фото: Дневник/Радивој Хаџић
Миграциони салдо

У периоду од 2016. до 2020. године, по подацима Републичког завода за статистику, једино је Београдски регион континуирано имао позитиван миграциони салдо, који је на годишњем нивоу износио просечно око 6.500 лица.

Регион Војводине у последњих пет година бележи негативну вредност миграционог салда само у 2016. години. Највећа позитивна вредност миграционог салда забележена је 2020. године и износи 937. Регион Шумадије и Западне Србије у периоду од 2016. до 2020. године константно је имао већи број одсељених у односу на досељена лица. Регион Јужне и Источне Србије у периоду од 2016. до 2020. године такође је имао негативну вредност миграционог салда, која просечно годишње износи око 3 000.

        С. Аничић Илић

EUR/RSD 117.3374
Најновије вести