Један од најцењенијих стручњака у области кондиције каже да спортисти једва чекају повратак на терен, али да можда још већи изазов долази након завршетка пандемије због опасности од повреда и избора између здравља спортиста и капитала.
"Када се прекине нормалан ток у спорту, последице су увек велике. Наравно и у другим областима. Негде је лакше наставити упркос неким проблема, а у спорту су ти проблеми већи. Прва ствар, јер се наруши једна од основних закономерности у спортском тренингу, а то је континуитет у раду. Сви ми који се бавимо и теоријом и праксом у спорту, тражимо од спортиста, да у току сезоне и када немају такмичења и када дође прелазни период, одрже континуитет у тренингу", рекао је Копривица Танјугу.
Додаје да је једна од лошијих ствари која може спортисти да се деси та да због повреде или неких других разлога има дуг изостанак и прекид тренинга.
"Тај прекид утиче на много ствари. Код ових спортиста који су били у пуној такмичарској сезони долази до испадање из спортске форме. За испадање из форме није потребно много, јер се она одржва тако што се спортиста такмичи, тренира и одржава све врсте припрема на одређеном нивоу. Чим престане такмичење и то мало потраје, форму је немогуће одржати. Чак је немогуће одржати, иако би се такмичење спроводило у форми тренинга, да екипа игра између себе. То је веома тешко, потребне су такмичарске утакмице".
Како каже, други проблем је то што долази до пада нивоа тренираности.
"Ниво тренираности пада, а то је основни услов спортске форме. Она се дуго и постепено стиче, али нагло може да се изгуби. Када прође месец дана, као сада, без такмичења и озбиљног тренинга, форму је немогуће задржати. То су две кључне последице оног што се дешава на оно што ше непосредно дешава на терену".
Копривица је упитан како ова пауза психички утиче на спортисте и да ли постоји разлика између изостанка са терена због личне повреде или када је разлог голобалан.
"Тешко да има разлике. Свако ко се бави својим основним послом и то ради са љубављу, он је психолошки у ауту. Верујем да је свима која су се такмичили веома тешко, да им недостају такмичења, утакмице... И то не може ни са чим да се надокнати, али у питању су здравље и животи. Некада је и теже када се човек повреди, па док се остали такмиче, он је изостављен. Ово је сада заједнички проблем и можда је у том смислу лакше. Да је лако спортистима, није. Висок ниво мотивисаности и комплетна психолошка спремност, такође падају и онда све нестаје као руком однето".
Копривица сматра да ће последице овог изнуђеног прекида тек изучавати јер се модерни спорт први пут суочава са оваквом ситуацијом, као и да ће за све струке ово бити изазов да се све озбиљно проучи.
"Оно што ће бити добро из свега овога јесте да ће морати да се допуне правила, јер не постоје никаква правила за овакве ситуације када све мора да стане. Вероватно ће МОК, национални комитети, разна такмичења морати да донесу смернице шта да се ради у том случају".
Одлука од одлагању Олимпијских игара у Токију за годину дана није га изненадила.
"Није било реално да ОИ одрже, јер је било јасно да ће се вирус проширити по целом свету. Биће интересантно да се види шта ће урадити МОК, да ли ће сад Игре померити за годину, па следеће одржати за три године. То би изазвало читав низ поремећаја, јер постоји уходани систем квалификације, такмичења, континеталних првенсатва, ОИ... Ако би се све оно што се дешава у четири године, морало да сабије у три, дошло би озбљиних поремаћаја да би се стигло да се учествуее на ОИ 2024. године. Онда би морао да се враћа овај систем који до сада важио, а то значи да би изазвало поремећај у наредних седам година."
По његовом мишљењу, логичиније је да се Игре помере за годину, односно да се наредне одрже 2025. и онда тако у непарним годинама, јер би како каже, тако функционисао стабилан систем, који је сада успостављен.
Питање свих питања, јесте да ли ће се и као наставити сезоне, пре свега у тимским спортовима, а професор наводи да ће финансијски моменат одиграти велику улогу у свему томе.
"Спорт зависи од публике, од спонзора. Тамо где је највећи новац, биће захтева да се такмичења доведу до краја. Тамо где није толико умешан, вероватно ће се прогласити победници или ће све бити одложено".
Копривица сматра да није правдено проглашити прваке било где и у било ком спорту, али да ће још неправедније бити ако се буду одржавала накнадна такмичења.
"У таквој ситуацији све ће да буде другачије. У неким земљама, као што је код нас ситуација у кошарци, многи играчи су странци. Ако дођу из иностранства, они морају да буду у карантину и сада би у предности били они клубови који имају домаће играче. Потребно је да спортсити тренирају из почетка, да из поново раде све оно што чине у припремном периоду. Морали би да одиграју одређени број утакмица да уђу у форму. То је велики проблем, јер из различитих ситуација би се формирали тимови. То би потрајало ако бисмо желил да се вратимо у иоле сличну ситуацију пре прекида", каже Копривица и апострофира још једну велику опасност која може да настане.
"Та прва такмичења после паузе би била она најважнија, плеј-оф, фајнал-форови... Играчи би у кратком периоду морали да одиграју много утакмица са малим паузама и било би сигурно много повређених спортиста, много озбиљних повреда. То је сада оно питање, човек или капитал. Та дилема у спорту ће бити већа. Којом брзином се буде опорављала економија, то брзином ће се опоравлајти и спорт. Сад се види колико је моћна природа. Не дај Боже, али можда ће некада џак кромпира бити вреднији од олимпијске медаље", закључио је Копривица.
