Новосађанка велика узданица српског спорта
ЏУДИСТКИЊА АЛЕКСАНДРА АНДРИЋ ПРОБИЛА ЛЕД И У СЕНИОРСКОЈ КОНКУРЕНЦИЈИ: Европска бронза тек почетак
Иако и даље кадеткиња, Александра Андрић почела је да крчи пут у сениорској конкуренцији.
Освајањем прве медаље на великим такмичењима у овом узрасту, бронзе на Европском првенству у Подгорици у категорији до 70 килограма, чланица Новосадског џудо клуба, још једном је потврдила о каквом таленту се ради.
Давно је Александра оставила иза себе ривалке у кадетској категорији у којој се окитила светском (2023) и европском титулом (2024). Уследила су потом и одличја на дебију на јуниорском ЕП (2024), бронза у појединачној и екипној конкуренцији.
Недавном успеху у Подгорици претходиле су и прве сениорске медаље на међународној сцени. Први пут је стала спрам ривалки у овој категорији на Европском купу у главном граду Црне Горе и одмах освојила злато, а потом и бронзу у Дубровнику на истом такмичењу. Као што је и раније, после сваког одличја у разговору за „Дневник“ говорила, да увек иде на злато и највиши пласман, упркос томе што је дебитовала на сениорском ЕП, став 17-годишње Александре се није променио.
– Никад се не зна шта све може да се деси на такмичењу, али могу рећи да сам очекивала медаљу, јер увек дајем све од себе, па докле ме то одведе – каже Александра Андрић за наш лист. – Након Европског купа у Хрватској била сам на кампу у Мађарској и тамо сам радила са сениоркама, од којих сам се с неким борила после и на европском. Добро ми је дошло што сам се у Дубровнику и Подгорици срела са искуснијим ривалкама и знала сам како ће ми бити на Првенству Европе.
На путу до медаље Александра, коју тренира отац Миленко, савладала је јаке противнице, од којих је једна и актуелна вицешампионка са Олимпијских игара у Паризу 2024. Немицу Мириам Буткереит је Новосађанка победила у првом мечу репасажа и тако прошла у борбу за бронзу.
– Увек ми је прва борба најтежа. Када та прође и када „пробијем лед“ све ми иде лакше. Значи много победа против олимпијске вицешампионке, али пре борбе не размишљам у том правцу да је преко пута мене сребрна из Париза. Анализирали смо све противнице, као и увек, како бих видела како која ради и како бих ја требало да се поставим – описала је Андрићева пут ка месту на победничком постољу.
Александра је још ове сезоне кадеткиња, након чега прелази у јуниорке, али је већ сада осетила и како је борити се са сениоркама, а по њеним речима осети се, наравно, разлика.
– На пример, када уђем у борбу мало у гарду осетим да су ривалке чвршће и јаче од мене, али како борба одмиче осетим да могу и са њима да радим. На почетку буде тешко, али после се навикнем на тај ниво – истакла је Александра Андрић.
ЕЈОФ следећи корак
Одрадила је Александра Андрић велики део посла ове сезоне освајањем сениорске европске бронзе. Пред њом су сада још два велика међународна такмичења, јуниорско ЕП и СП, као и Европски олимпијски фестивал младих – ЕЈОФ у Скопљу.
– Као и увек, циљ је злато, па како прођем на тим такмичењима. Једва чекам ЕЈОФ, јер су то као мале олимпијске игре и посебно искуство – рекла је Александра, која ће се тамо такмичити у кадетској конкуренцији.
Циљ ОИ у Лос Анђелесу
С обзиром на то којим путем иде, Александра Андрић увелико гледа ка Олимпијским играма у Лос Анђелесу 2028.
– То нам је коначан циљ у овом циклусу – каже отац и тренер талентоване џудисткиње Миленко Андрић. – Два европска купа ове сезоне била су прилика да видимо да ли је Александра конкурентна међу сениоркама и показало се да јесте, па је уследила медаља на ЕП. Чим је у Подгорици пробила баријеру, добила ту прву борбу против Швеђанке која је била осми носилац, добила је на самопоуздању и све је ишло лакше. Иначе је добра у завршницама такмичењима, борбама за медаљу, увек је максимално концентрисана, што је и сада био случај. Бодови за Лос Анђелес крећу да се узимају око јула 2026. године, тако да ове сезоне нема потребе да иде и на сениорско светско првенство. Приоритет нам је јуниорска планетарна смотра.
