БИРАМО НАЈЛЕПШУ БАШТУ: Простор са душом код Крижанићевих у Каћу

Једна од типичних старих кућа у Каћу, у својој унутрашњости готово мали етно-музеј, крије раскошно двориште, прекривено зеленилом, чију уједначену боју красе различити детаљи и цвеће у сваком кутку, посебно распоређено.
1

Од некадашњег сеоског домаћинства, с економским делом и шупом, садашњи домаћин Миленко Крижанић направио је потпуно другачији, нови свет. Имање је породична кућа његове супруге Бранке.

– Живимо у граду, а ово нам је кућа за одмор, викендица, која мени изузетно много значи, опуштам се кад дођем – објашњава Миленко Крижанић. – То ми је, како моја супруга уме да каже, издувни вентил за онај бетон у Новом Саду. Укључим музику и радим, дође један комшија, па други, попијемо по ракију... Често правимо котлић и дружимо се, ја сам увек расположен кад ми неко дође.

Идиличан амбијент богате претежно цветнице. Ту су руже и орлове канyе, које штедро шире своје мирисе, те хортензије, ледене мушкатле, невени... У равничарском царству нашао се и лијандер да пружи медитеранску ноту, а ту је и зачинско биље.

– Код нас су заступљене дословно све врсте цвећа – додаје Бранка Крижанић. – Шта год добијемо, ништа не одбијамо, и шта год нам се допадне, купимо. Имамо овде и дрво мимозе, које прелепо цвета, а кад је у цвету, дивно мирише. Његови цветови буду као лоптице.

Руже су супружницима омиљено цвеће.

– Трају годинама и цветају током целе године – потврђује Миленко. – У јесен или пролеће их орежем, мало нађубрим и одржавам. Много је јесењих ружа, а волим и ове стубасте, фантастично „падају”, то веома лепо изгледа.

Крижанићи имају ћерку, сина и унуке, па је Миленко у дворишту направио кутак за децу и за старије, а посебна места су и за животиње. У зелено-цветној заједници живе зечеви, расни голубови, мачка с младунцима и кокошке. Занимљиви и необични детаљи, попут старих трагача и плуга, који данас служе као сталак за цветне аранжмане, налазе се свуда. Сваки кутак оживи у односу на то кад која генерација дође.


Госпођа на бициклу

Још један необичан мотив, који се сјајно уклапа у амбијент, јесте старински бицикл и лутка-дама, обучена у лепршаву летњу хаљину са шарама леопарда, у спортским чизмама, са „шик” шеширом, наочарима за сунце и пространом ташном.

– То је моја госпођа на бициклу, која сваког пролећа добија нову гардеробу – с осмехом открива домаћин. – Одемо на Најлон, „рескирамо” 50 динара, купимо хаљину и обучемо је. Неки пут јој и наочаре променимо. Како ко сломи наочаре и хоће да их баци, буде „Немој, дај мени, ја ћу их ставити на госпођу!” Некад збуни комшије, помисле да је неко од нас. Синовљеви другари дођу, па се сликају с њом да покажу женама.


– И у граду живимо у кући, треба то све одржавати, тако да нисмо сваки дан овде. Али, искрени да будемо, ни деца не би долазила да то све није сређено. Сви воле да дођу јер овде се свако осећа пријатно, као код своје куће. Увек кажем: „Овде нисте гости, него домаћи. Фрижидер вам је у кухињи, узмите шта хоћете.” Деца се играју, млади уживају. Све је урађено с љубављу, наша башта има душу – закључује Бранка Крижанић.

Б. Павковић

Фото: Ф. Бакић

EUR/RSD 117.5792
Најновије вести