Према речима организатора продуцента Студентског културног центра Нови Сад Јована Гвера, ни сам није сигурнан колико је већ година прошло од прве берзе, али је задовољство видети да се у пар година појављује све више млађе публике, што је показатељ да ипак имају осећаја за квалитет.
– Имамо велики број излагача, и свакод другог викенда у месецу размењујемо плоче, књиге, стрипове, а сада су у понуди и играчке из стрипова, као и помоћне ствари попут омота за плоче, старе касете, ВХС касете – рекао је Гверо. – Берза има фину еволуцију и долази све више људи који су се вратили добром звуку. Радују ме млади који су открили да постоје и други носачи звука, осим телефона и компјутера. Музика има широк дијапазон уметничких дисциплина које укључују дизајн плоча, док се уз нека реиздања додају богате књиге које га прате. Имамо нових „буклет” издања у којима се обнављају концертни и други разни снимци који до сада нису никада објављени. Добро је што су излагачи врло амбициозни и желе да набаве све новине и буду први који ће их донети и уврстити у своју понуду.
КОЛИКО ЈЕ ЗА ВАС ЗНАЧАЈНА БЕРЗА?
Милена Симић, студент архитектуре у Суботици:
– Много значи берза, и то на обострано задовољство, како продаваца, тако и купаца. Многим колекционарима је сигурно занимљиво, а и нама је, новим генерацијама које желимо да усвојимо стару традицију плоча, упознамо нове људе и чујемо нову музику.
Момак и ја имамо огромну музичку колекцију ЦД-ова и овде углавном нађемо нешто да је допунимо. Тако сада имамо четврти албум „Deep purple”, као и четврти албум „Led Zeppelin”, „Nirvana The Best”...
Нинослав Јанковић, систем админитратор:
– Мени много значе овакви догађаји, јер сам у свету музике још од своје 13. године, а сада имам 64. Дошао сам циљано на манифестацију, јер треба „The Rolling Stones” да ми стигну, а и неке друге ствари.
Нажалост, за плоче немам места у стану, па сам се давних година пребацио на ЦД-ове. Мислим да је заинтересованост већа с годинама реализације, а освежење је видети толико младих, који се занимају за све ово у понуди.
Вељко Бошњаковић, програмер:
– Баш је супер што имамо овакав догађај, јер се некада деси да се баш раритети нађу. Генерално долазим због људи и атмосфере која влада у „Фабрици” током берзе.
Немам појма шта ћу пронаћи овог пута. Углавном увек шетам између штандова, па мало истражим. Слушам иначе метал и надам се нечему попут „Пантериног” „Cowboys from Hell” или од групе „Manowar, Wariors of the world”. Мање-више ретке плоче.
Данило Милић, студент:
– Углавном слушам стару музику која има одређени квалитет, па тако волим да купујем ЦД-ове са добром музиком. Дошао сам да погледам шта је овај пут у понуди што се тиче компакт дискова, али успут разгледам и старе плоче, баш су ми интересантне.
Пуно ми значи што могу месечно један дан да дођем и на једном месту нађем квалтет и раритет. Иначе сам у потрази за „Пинк Флоyдом”, а може и „Queen”, „ACDC”, углавном рок звуци.
На великом броју штандова преплићу се раличити омоти плоча, ЦД-ова и старих касета. Што се тиче цена, крећу се у широком распону, те се винили продају од 300 динара, па и до 300 евра, у зависности од тога у каквом су стању и од раритета. То нам је потврдио и представик једне музичке продавнице, Зоран Мишковић из Београда који је дошао да изложи своју музичку понуду.
– Од почетка берзе сам излагач, па чини ми се већ пета година да пролази, када још није било осталих продаваца плоча, а ја сам се „прикачио” стрипаyијама – каже Мишковић. – Колекционари стрипова воле музику и скупљају плоче или ЦД-ове, па је тако моја девиза да има „за свакога понешто”. Код мене се може наћи од yеза, блуза, панка, хеви-метала до домаћих плоча. Радујемо је то што је из године у године посећеност одлична.
Са друге стране сале, Милош Милетић из Новог Сада продаје стрипове. Почео је, каже, да их скупља пре десетак година и још није стигао све да прочита, па неке изложио а неке не.
– Потражња зависи од заинтересованости посетилаца, али и новчаника, па се некада деси да не продам ниједан, а некада и неколико њих нађе своје место у нечијој колекцији – прича Милетић. – Највише се људи интересују за суперхероје, па овде имам најстарији примерак „Супер Ч” стрипа, који датира с почетка седамдесетих година. Најстарији стрип који чувам за себе је оригинално издање „Спајдермена” још с почетка шездесетих.
И. Бакмаз
