У прилог томе говори и наредба кнеза Милоша, а потом и указ Михаила Обреновића о прослави Дана Светог Саве као школске славе у Србији. Извесно је и да је много пре тога, 1774. године, у Сремским Карловцима Архијерејски сабор Српске православне цркве Светог Саву прогласио за „верског народног заштитника”.
Како се школски патрон, Свети Сава, прослављао у Сремским Карловцима у 19 . веку може се видети из књига и часописа тога доба или штива која обрађују тај период завичајне историје, из чега се да закључити да се елементи данашњег обележавања могу пронаћи управо ту.
Историчарка др Гордана Петковић у књизи о патријарху Јосифу Рајачићу наводи да је, по његовом наређењу, 1860. године у Карловачкој гимназији уведена прослава Светог Саве. Од тада се сваке године на Светог Саву служила литургија, а након ње је свештенство с грађанством и ђацима у литији ишло у Гимназију, где је освештавана водица. Пошто просторије школе тада нису биле довољно велике да приме све који су хтели да присуствују прослави, освећење се обављало у гимназијском дворишту. А од тада датира и обичај да се одржавају светосавске беседе. У књизи „Карловци с њиховом околином” из 1882. прота Василије Константиновић сведочи о томе да се на Дан Светог Саве 14. јануара (по старом календару) после литургије у сва три храма народ окупљао у Саборној цркви, а одатле се запућивао у просторије гимназијског здања. Константиновић пише да „архијереј с целим свећенством, приспевши под небом, ако је време лепо, насред дворишта, ако није лепо, а оно у најпространијој соби, свети водицу и онда иде по свим школама и све их освети. Затим народ целива крст, све уз појање тропара и стихира, а ори се и песма Светог Саве. Један ђимназијски професор говори беседу томе дану и тој светковини сходну. После овог држи се спомен Василију Пластићу, негда становнику трнавском у Угарској, који је оставио стипендије добрим ученицима карловачке ђимназије…” Након тога следила је додела стипендија оним ученицима које је „збор професорски за достојне изабрао” и по завршетку свечаности, народ се враћао у Саброрну цркву, где је примао нафору, а потом ишао кући.
И у трећем броју „Српског Сиона” из 1901. наилазимо на забелешку о прослави Светог Саве. У том тексту се напомиње да је Свети Сава у Карловцима прослављен као што се то чини „широм целог Српства – у цркви и у школи, молитвом и песмом, радошћу духовном и весељем раздраганог срца”. Истиче се да је пре литургије обављено водоосвећење у основној школи, а после и у гимназијској дворани. Након тога су деца у основној школи певала, декламовала и говорила о светитељу Сави, а после прилагала свој новчани дарак Фонду Светог Саве. У гимназији је пак говорио управник В. Вујић, а након тога је патријарх Георгије Бранковић окупио око богате трпезе месно свештенство, профеосре Богословскг училишта, Гимназије и основних школа.
Карловачке школе и ове године прославиће Светог Саву заједно, како то чине од 2001, на академији у најстаријој српској гимназији. Те године уведено је заједничка прослава након паузе од пет и по деценија. Академији, која почиње у понедељак, 27. јануара, у подне, претходиће литургије у сва три православна храма, после којих ће у манастиру и Доњој цркви деца одржати пригодне програме и бити даривана светосавским пакетићима, док су у Саборној то урадила вече уочи празника. На свечаности у Гимназији, као што је то био случај и у 19. веку, биће одржана светосавска беседа. Говориће је професор историје Александар Стојкечић. Програм у част светитеља Саве извешће ученици свих трију школа, а владика Васлије наградиће ауторе најбољих есеја о Светом Сави.
