Од усвајања Одлуке о утврђивању граница заштићене околине и мера заштите просторно-културно-историјске целине „Градско језгро Сремских Карловаца”, непокретног културног добра од изузетног значаја, у Народној скупштини Србије протекло је три године, а у општинском Одeљењу за просторно планирање, урбанизам и грађевинарство кажу да не могу да се похвале бројем издатих грађевинских дозвола. По речима руководиоца тог одељења Небојше Мркића, ситуација је иста и када је реч о озакоњењу и када се ради о предметима у редовном поступку.
„По тој одлуци Покрајински секретаријат за енергетику, грађевинарство и саобраћај надлежан је за издавање грађевнских дозвола на подручју које је њоме обухваћено, док смо ми у овом одељењу задужени за помоћне објекте“, каже Небојша Мркић.“ Том одлуком велико подручје Карловаца је дефинисано као заштићена целина и заштићена околина и због такве поделе надлежности долази се у бесмислене ситуације да за неке помоћне објекте, који ни по чему не би требало да буду заштићени, нисмо надлежни ми већ Покрајински секретаријат. То има за последицу да људи који крпе крај с крајем и налазе се у тој зони, дају три до четри пута већи износ за прибављање пројектно-техничке документације и чекају бар четири пута дуже него што би код нас, да би добили дозволу да граде. Последица свега тога је наставак бесправне градње. Људи једноставно немају пара, а имају потребу да граде.“
На такав развој ситуације указивали су стручњаци још пре девет година, када је предог одлуке био на јавном увиду. Став стручне јавности био је да тако конципирана одлука представља оптрећење и потешкоћу грађанима.
„Мислим да обухват те одлуке може остати такав, али уз другачији режим“, каже Мркић.“Слажем се с тим да у центру не може ни капија без дозволе да се постави, али није у реду да се за капију у Ћушилову прави питање каква ће бити – да ли од дрвета или метална, и да о томе одлучује Републички завод за заштиту споменика културе. Када је донета одлука о утврђивању просторно-културно-историјске целине, мере техничке заштите и сагласности за изградњу објеката, с обзиром на то да су у заштићеној целини, издаје Републички завод за заштиту
споменика културе уместо Покрајинског. Било шта да се гради, мора се консултовати Републички завод, што усложњава и поскупљује цео поступак. То није добро. Много боље би било да је бар део надлежности остављен Покрајинском заводу, који је овде близу, мобилнији, и има већ неке подлоге. Ствари треба сагледати и из тог угла и поставити тако да не буду кочница.“
Мркић напомиње да је сасвим другачија ситуација када је реч о грађевинским дозволама изван зоне обухвата одлуке. Ту се поступак обавља по другим законским оквирима и нема сметњи какве постоје у зони заштите.
„Интензивно радимо на томе да се одлука промени“, наглашава Мркић. “Код израде измена Закона о планирању и изградњи указали смо на члан 133, тачка 9, који се односи на културно-историјску средину и окружење и дали сугестије које нису уграђене. Руководство општине покушава да, у склопу доношења новог закона о Сремским Карловцима, утиче на то да се та одлука измени. То је шанса да се избегне ова ситуација која не де наруку грађанима.“
З. Милосављевић
