По речима члана Градског већа за привреду Милорада Радојевића, с обзиром на то да Новом Саду недостају ветрозаштитни појасеви, Град је у решавање проблема кренуо 2016. године, када је урађена студија, а затим и главни пројекти за све катастарске општине на територији града.
Ове године крећемо у реализацију катастарске општине Будисава, а вредност данашњих радова је око два и по милиона динара, казао је Радојевић.
Након Будисаве, како је додао, ветрозаштитни појасеви ће се садити и у осталим катастарским опшитинама, а укупна вредност пројекта је више од 100 милиона динара.
Новац је обезбеђен од закупа државног пољопривредног земљишта. Студију и пројекте је радио Институт за низијско шумарство и заштиту животне средине, поручио је Радојевић.
По његовим речима, ефекти ветрозаштитних појасева су вишеструки: најбоља су брана против одношења горњег слоја најквалитетнијег пољопривредног земљишта под дејством ветра, затим штити се саобраћајна инфраструктура од наношења снега и сметова, а штити се и каналска мрежа...
Коначно смо почели да дижемо ветрозаштитне појасеве који имају разнолике функције, а ради се о укупној површини од 209 хектара која ће имати сврху ветрозаштите, потом 387 километара ветрозаштитних појасева с око 240.000 садница, каже професор Пољопоривредног факултета и директор Института за низијско шумарство и животну средину др Саша Орловић.
Како је додао, у ту сврху ће се користити 138.000 садница храста лужњака, али и багрем.
Као председник Савета за озелењавање града Новог Сада, проф. др Саша Орловић каже да се на територији града последњу годину реализује велики број активност озелењавања. У последњој сезони је засађено два и по пута више садница у односу на претходни годишњи просек. Битно је постићи добро одржавање посађених зелених површина, да би моглро опстати у урбаним градским срединама.
По његовим речима, не постоји ни тачна евиденција о томе колико зелених површина недостаје граду, али уколико се упореде површине које одржава ЈКП „Градско зеленило”, тренутно је 14 квадратних метара зеленила по становнику.
Избором врста желимо не само да имамо заштиту од ветра и заштиту пољопривредних површина већ и да развијемо неке друге делатности. Тако се део врста може користити у пчеларству, потом поједине врсте имају плодове који су добри за дивљач, те тако повећавамо и биодиверзитет. Практично, полако правимо један зелени прстен око града, казао је Орловић.
Директор ЈКП „Градско зеленило” Милош Егић рекао је да ће у Будисави на садњи ветрозаштитних појасева радити једна екипа „Зеленила”. Посао би требало да буде завршен у року од 12 радних дана. Од врста ће се садити око 7.000 нижих и 7.500 виших биљака. Биће заступљени граб, жешља, топола...
Текст и фото: И. Бакмаз
